Palma na otoku sreće

Stvarno mi nije jasno šta su toliko zajašili na Bandića! – negoduje Dobra Parona listajući novine. – Ko zna kakve je sve lipe uspomene čovik doživija pod nikin palmama na otoku sreće, navrle mu emocije i eto ti Palme u Zagrebu, pozvan u bratski zagrljaj, kad ono kuka i motika po gradonačelniku, dobro da na kraju nije završija u kakvoj fontani. Navodno ga je zbog Palme – prinosi ona zagrebački trač svojin omiljenin gostiman – bojkotira čak i njegov virni pasić Rudi, nije tija ni čuti za svoga gazdu.

Samo bi okrenija glavu na njegov poziv, ka da mu vlasnik nije čovik kojega jedino dragi Bog more makniti sa zagrebačkoga kormila!

– Ja mislin da je stvar puno jednostavnija – procidija je El Tigre poslin guclja pive. – Zagreb je metropola i kao uvažene goste zaslužuje samo osobe takvoga ranga, pa ja duboko virujen da je Bandić mislija da je u goste pozva onoga poznatoga američkoga režisera Di Palmu. I sam se, međutin, iznenadija na pojavu Palme, s kojin se razume, a razume ih, biće, i ceo svet, ali šta je moga, pitan ja vas, nego odigrati do kraja, makar za pokajanje mora izisti žabu pa se ispričati revoltiranin braniteljima koji su Bandiću objasnili da ćelavi debeljko iz Jagodine nije snimija poznati film "Karlitov način" sa Al Pacinon, nego je najobičniji arkanovac...

– Ma zagrebački poteštat izvlači se ka malo dite i siguran san da ništa nije pobrka. Ja bi reka da se Bandiljeros i Palma dobro razumu, i to zbog kopita... – izvalija je Bili Smo Uskoro i suočija se sa začuđenih četri para očiju u betulici.

– E, uprav' tako, zbog kopita – ponovija je gledajući ih fišo u oči. – Jerbo, Bandić radi ka konj i dobro znade šta je topot i kakva se prašina diže u galopu, a Palma je u zoološkomen vrtu usrid svoje Jagodine vinčava žirafe, koje su isto kopitari. Razumu se ljudi, kažen van, ništa to nije slučajno – ispalija je B.S. Uskoro.

– Pa tako je! – lupnila se dlanon po čelu Dobra Parona. – Sada mi je jasno – sinilo jon je – zašto je i pasić Rudi zbog otoga Palme bojkotira svoga gazdu. Nije lako beštiji sa šapaman među tolikin kopitiman, to je sigurno – kazala je i, zadivljena sama sebon, zavrtila turu na račun kuće.

– I tako, unaprid san oduševljen šta će vaša praščovina pojeftiniti zbog snižavanja stope PDV-a u nabavi na 13 posto – obratija se Dobroj Paroni El Tigre tarući pinu s justa poslin kratke šutnje.

– Molin? – pogledala ga je ispod oka, ka da jon je uputija najveću uvridu. Jasno, jedva je dočekala da na račun manjega PDV-a štokoda viška skrene u svoju buštu zadržavajući iste cijene, a sada jon on muti vodu.

– I pelene će biti jeftinije, pa ih ubuduće stavite prije nego šta progovorite nešto slično – odbrusila mu je nemilosrdno, tako da je ovi odma uvuka glavu među ramena. Videći da je vrag odnija šalu, B.S. Uskoro skrenija je temu na rvasko predsjedanje Evropskon Unijon u prvoj polovici 2020. Neće nas malo doći, nego 70 miljuna eura iliti 241 miljun kuna, pa ti vidi...

– Znan kako bi to rješija da san Plenković – odlučno je reka El Tigre. – Ako već želu da ih vako talentirani upravljači vodu makar po godine, neka platu! I zato bi sastavija projekt upravljanja i prijavija ga na natječaj za europske fondove, ionako smo od onoga šta nan Evropa nudi povukli 2,7 miljarde kuna manje od planiranog.

– Je – rekla je dobra Parona. – A šta'š se mučiti povlačiti ako ne mo'š zamračiti, jerbo EU kontrolira svaku lipu? Našima je saug dobar jedino kada arčimo svoje šolde...