Ženska mišina je mekša, ali ne traje

Znadeš li ti, narode moj, kako mi u Dalmatinskoj zagori spremamo srdelu? - objašnjava je moj rodijak Antiša jedanput punoj autobusnoj čekaonici, koja je naperila uši, sve očekujuć kako će čut ko zna koju novu kulinarsku ricetu. 'Najprin ti kupimo jedan kil srdela na pijeci, metnemo u najlo i donesemo kući.' - proča Antiša, a narod ga požuruje, iće in autobus, a rada bi čut do kraja – 'I unda!?' - 'Unda, kad dođemo kući iskrenemo ore srdele na jedne misto, tako da se mogu na nji skupit muve i mačke. A mi unda na miru i na komodu zakoljemo i ispečemo janje!' - ižveljija bi se na koncu moj rodijak Antiša.

Janje ili jare

Bit će da je tu nigdi i odgovor na pitanje zašto su diple najpopularniji instrument u Dalmatinskoj zagori? Odgovor je u mišini – koja je janjeća ili jareća. Što znači, da bi se napravile diple, valja najprije zaklat janje ili jare, lipo ga ispeć na ražnju ili lešat u bronzinu, s kojin zrnon krupne soli, i samo pripazit da se ne raskuva, nego ga skinit kad voda u kojoj uzvari baci prvi ključ pa još dršće na pinjuru. Poslin se čeljade sito i napito more slobodno pripust umitnosti.
Otprilike je tako i naš sugovornik iz Sedramića, Jakov Plazonja koji dipli od desete svoje godine, blizu 55 godina, pripremija mišinu za diple. Jakov, zvani još i Jole, a u crkvene je knjige upisan kao Josip, živi u Solinu već 40 godina, al jopet svaki slobodan dan koji uvati iskoristi da svrati u svoje rodno selo.
'Ove diple san napravija kad sam ima 15 godina, ovaj dio na koji se svira i ovaj gori široki, koji se zove kuta i kojim ima oblik čovika, evo ima brke ki i ja. Skoro da mi i sliči. Eto, to san izdilja od suvog klenovog drveta, kad san još skoro dite bija, a mišina se minja, ona nakon nekog vrimena propadne, pa se napravi nova' – veli nam Jakov. I objašnjava kako je baš sad za Trojstvo, a to je najveća fešta u ovom kraju, ove godine je pala na 11., njih tri brata su napravili feštu na kojoj je bilo 100 uzvanika, ilo se, pilo, pivalo i plesalo – i tako dalje, i tako bliže – a poslin se janjeća mišina iskoristila za napravit diple.

Triba je mazat

'Kako se to radi? Janjeća mišina ti se nekoliko dana drži u slanoj vodi, pa se potom ovaj vanjski dio, na kojem je vuna, obrije. Mora se svaka tri četiri dana napuvat, da se ne skori. Tamo naprid di dođu prve noge, tamo se stave kljove od divljeg prasca, od vepra, a otraga je ovaj drveni komad koji zabrtvi mišinu' - priča Plazonja i dodaje da je ženska mišina mekša, ali nije trajna – najviše dvi godine izdrži na diplama, dok od muškog janjca može i desetak. Triba je mazat s vrimena na vrime uljem, obični jestivim, da ne ispuca, od čega dobije onu karakterističnu žutu boju. I za koliko je taj instrument spreman za sviranje? 'Pa zimi za jedno dva miseca, a sada liti bude spremno i za jedno misec i pol dana' – veli Jole, koji je na njima već i zasvira. U kutu dođu dvi piske od trstike, koje se namiste, i puši i sviraj. Ali, brzo je naša grešku na njima, dvi rupe na kraju u koji uđe kuta odušivaju mu, pa to sad gleda kako bi riješija. Šta ako ne uspije riješit? A ništa. Napravit će nove. Baren janjaca u ovome kraju još ima.
A ima se šta i pivat – Evo jedne poznate iz ovog kraja: Oj lugaru, evo me u gaju, sičen drva praviću mišaju. Oćemo zapivat Stipane, ja i ti? - pita Jale svoga pobru Stipana Mujana. - A znaš li onu: 'Ćaća kaže, ne ženi je sine, koja neće grančave slanine.' Ili – 'Oženi se sine s Miljevaca, biće dobra, dotraćemi 20 ovaca' – 'A druga je rodon sa Promine, donićemi dvi kore slanine' – uzvraća Stipan i dodaje i još jednu – 'Treća je rodon iz mog sela, reklaj doći zdrava i vesela'. Na koncu, to ispadne i najbitnije!