Ma jel ti pratiš šta ovi Zadrani u zadnje vrime pišu, ovu kampanju da bi Zadar triba postat glavni grad Dalmacije jer da je Split u totalnome balunu? – nekidan me pita kolega.
– Pratin, pa šta – nisan se odma uvatija na ješku sa sjevera.
– A mislin da je vrime da baš ti odgovoriš, ne može ovo proć lišo – sija mi je za vrat.
Misli kolega na rafalne navale naše dvojice kolega, jednoga zadarskoga Splićanina i jednoga splitskoga Zadranina, koji su iznili kartice i kartice argumenata zbog kojih bi Split triba pripustit pristolje Zadru. Dobro su se upregli da dokažu koliko su bolji i pametniji u svemu: i u skupljanju evropskih fondova i u očuvanju baštine i u turizmu i u gradskome redu i u tehnološkome napretku, pa su zaključili da od Paga do Prevlake ne postoji takva sila, volja i odlučnost ka šta je u Zadrana.
A šta reć na tome nego: braćo, prike, može. Uzmite vi lipo pristolje iz Splita, najbolje ono plastično od "Igre prijestolja" šta se turisti u njemu slikaju, pa ga priselite u staru-novu pristolnicu. I unutra posidite Božu Kalmetu!
A mi ćemo svi doć na poklon imperatoru Dalmacije. Kad je vama dobar trideset godina, koliko je na vlasti, možda će nan svima bit pravi vojskovođa.
Već se najavljuju poklisari iz Dubrovnika, Splita, Šibenika, doće sinjski alkari, imotski gangaši, doće Hvarani, Makarani, Bračani, pa na kolinima isprosit zrno soli i šaku dukata.
Govore Zadrani da in je dosta splitskoga kampanilizma, paternalizma i prisvajanja zasluga. A di smo mi ovo? Možda nisan navija sat, ali ne pari mi se da smo u trinaestome viku. Ovo malo šta se sićan ne znan da je Split nešto sebi prisvaja na štetu Zadra. I koje su to uopće priče? Onda san krivo mislija da svak za se travu pase?
Ne znan da je Split u nečemu ugrozija Zadar šta se tiče pameti, para i lipote.
U pravu su u jednome: Zadar je petsto godin bija glavni grad Dalmacije. Samo smo zaboravili da je bija glavni grad mletačke Dalmacije i austrijske Dalmacije, a ne hrvatske ili dalmatinske Dalmacije. Ne znan da je u to vrime Marko Marulić Zadranin štampa prvi libar na hrvatskome jeziku.
Al ne triba se dat uvuć u te povijesne rasprave. Dali smo i mi i oni. Sad, kome, drugo je pitanje...
Je, Zadar je u puno toga bija uspješniji. Puno toga oni nama neće oprostit, a nećemo ni mi njima, recimo, kako su lipo privukli autocestu do svoga grada, tako da cila južnija Dalmacija do Zagreba vozi priko Zadra. Svaka čast. To je tribalo znat izlobirat. I dobro priplatit, nije bilo mukte.
I za luku Gaženica su izvukli državne milijarde, šta mi nismo znali. Ko je nama kriv šta se nismo tri desetljeća držali za isti šćap. Trideset godina na zadarskome je tronu ista stranka, čuli ste za nju – HDZ, a mi smo u Splitu od devedesete naovamo izminjali šest, sedan stranaka. Poznati smo po tome da poteštatima skidamo glave ap-tak. Zajebe nas jedan mandat, zato drugi ne dočeka. Mi smo se puno nalutali po maglovitin močvarama demokracije, umisto da smo priuzeli zadarski model. Kad si okrunija kralja, ništa više ne minjaj. Pa sad bija najgori lupež na svitu. Muči, glasaj i biži.
Ima bit da se tako zapečatilo i ovo, sad spominjano, zagrebačko-zadarsko bratstvo i jedinstvo. Split bi iz toga izbacili, i sve druge. Imaju dosta zajedničkoga. Jedni i drugi ništa ne biraju, nego šta in daš, to kusaju i vrte repicon. U tome nekako vidin i povijesni uspjeh Zadra, koji je uspija toliko vikova bit glavni grad.
Mi jesmo luđaci, prvi ću to priznat, ali barem zalajemo kad nan ne paše. Većina ovih šta smo ih birali usosili su nas i to je razlog naše stagnacije i pada, ne triba to krit. I svaki grad u svojoj istoriji ima svoje uspone i padove, koji nekad traju i godinama. Ali ne triba gubit nadu jer je bitan potencijal koji čuvaš. Sad nan ide loše, hranimo se nadon, ali kad nan krene, znat ćemo se pokazat. Split, za razliku od Zadra, traži svoju šansu u jednome čoviku koji će privalit negativan trend, ali ćemo ga otfikarit kad vidimo kakav je. Zadar se time ne opterećuje, on više voli monarhiju. Zato hvala, neka vama ostane ono pristolje. Ne triba. Mi svoje despote obisimo na Rivi.
Split ima lošu vlast, i to u nizu mandata, a veliko je pitanje kakvu vlast ima Zadar. Nekorumpiranu, neklijentelističku, nekriminalnu? Ajde, ajde... Samo se šuti i zlatni sat u ruci vrti. U istoj kloaki plivamo. Samo mi o našoj ne mučimo.
Ako je Split div koji zadnjih godina ima fibru i virozu, a Zadar basetni čovičuljak koji je napunija žepe, obuka novi veštit i oda rivon s bradon isprid čela, to ne znači da je Split manje velik. Evo je i New York iša u prdec kad ga je poharala korona, ali to ne znači da će ikad prestat bit grad gradova novoga svita. Jer velik si koliko si u glavi velik, a malešan koliko se možeš dobacit. Pa mi smo i onu uvu ugodnu sintagmu "Split je glavni" isprdali. Zašto? Jer možemo!
Isto san o velikin uspjesima Zadra i velikin neuspjesima Splita čita s velikin gušton i težinon.
Recimo kako su oni privukli čak 400 milijuna evropskih kuna, a mi tek 305. Doduše, Split čeka još 115 milijuna nepovratnih, i to je sve skupa puno bolje nego šta smo imali prije tri godine, pa ćemo ih malo pristić.
Ali za grad koji se rastega od Omiša do Marine i visi mu na sisi skoro trista iljada ljudi, pa ga usporediš sa Zadrićen i njegovih 75 iljada mištana, sramota je, brate. Bija bi glup da ne znan da je tako.
Ali uvik ima neki "ali". A još mi je teže kad san se uvuka u tu priču. Malu, sitnu, kampanilističku. Jer šta smo mi vama, a šta vi nama. Ne dajte nan šta ste nan davali, reka bi stari svit. I puno mi je drag Zadar i puno mi je dragoga svita u njemu. Nikad nisan vodija računa ko je glavni u Dalmaciji. Onoj koje ionako nema, raščerečena je na četiri dila koji će se ko zna kad spojit u jednu evropsku regiju. Niti je Split njezin glavni grad, niti će Zadar ikad postat metropola.
To je sve u glavi.