Otiša je Šime Brambilo Panjkota, otiša je kampion

Lipo je moći zafaliti se i reći puna srca: Fala Ti, Šime. Fala ti šta san ti moga biti prijatelj. Rekli su mi napiši jednu karticu o Šimi, nekrolog s dušom.

I kad san sija, uzeja papir i olovku, nisan zna kako početi, šta napisati. A onda san svatija da triban napisat, Tebi Šime zahvalu za sve šta si učinija u svom kratkom ovozemaljskom životu.

Ne znan oću li uspiti reći išta bitno, al to nije ni važno. Živija si punin plućima, virova, jubija i nada se.

Otiša je još jedan kampion, otiša je čovik s dušon i duhom šibenskim. Otiša je, i osta u nama radostan i svitli ka putokaz da se ne izgubimo. Otiša je dobar čovik.

Neka neko drugi kaže, molim vas, kad si se rodija, di si radija, kojin se aktivnostima bavija, di si piva, svira, borija se. Ja san uzeja sebi za pravo da ti se duboko naklonim i zahvalin. Mijun slika mota mi se po glavi, i kafić pun vode iz štricalice i sorena bina na Pojani prije štafete i žigarica umido, šparoge u vrhnju i tvoja ikavica u Sv. Frane i ditinjstvo, i pisma, i majmuni i grlice, magarci, pasi, i slana srdela u basu... A u svim tim slikama Ti si Čovik, stožer.

Lipo je moći zafaliti se: Fala Ti, Šime. Fala ti sto puta.

Otiša je čovik, dobar čovik, muž, ćaća i dida, prijatelj, Šibenčanac. Otiša je čovik koji je zna šta je srića, tuga, užitak i jubav.

Evo stojin isprid tebe, Šime, ponizan i mislin:
Nikad te niko nije moga natirati da učiniš nešto mimo tvoje volje. A meni si govorija, pušti, ma nema veze.

Zna si se i šticati i to dobro.

Uvik si bija spreman pomoći.

Volija si Šibenik, Razore, virova si u čovika Boga, tu si bija nepopustljiv.

Tvoja familija ti je bila nada i sve. Kako bi ti se zacaklile oči kad bi priča o svojoj Dragoj i dici.

Fala ti sto puta. Fala ti naš dobri čovče. Fala Ti, Šime.

Dugo mi je tribalo dok san nekako proguca šta je početak, a šta kraj. Početak je kraj, a kraj je početak. Nema puno reka si mi na to: A jebiga. Zva si Pigu da ti donese grlice. Ispunija ti je želju. A onda si otiša. Zadovoljan. Pomisao na smrt nije Ti oduzimala radost života. Čudo. Živiš vječno u zajedništvu s Bogom.

Ne znam kako, ali virujem da me čuješ.

Adio, prijatelju, i fala ti na svemu. Adio, Šime, adio do zore, adio snovi, adio more.

Moj put je trnje, a Tvoj nebo gore.