Eto, nek smo i to doživili - da je cila Hrvatska u debelom plusu

Vrag odnija tebe i priporuke od doktura, jesi li me čula! - sve se orilo iz dvora dok san jutros iša na posal.
- Neću činit majmuna od sebe i nosat ove bočice s vodon na ćućin. Bogati, ka da san dojenče. I vrag odnija internet i kad god san ga sproveja u kuću. I upozorenja o toplinskin valovima, i njih isto vrag odnija. Zajedno s meteorolozima. I neću ni šešir nosat, ni kapu, jer mi se ispod njih poti glava. I ić ću kud god mene bude bilo volja! I po ladu i po suncu. Eto, sad na! - izletija je isprid mene stariji gospodin, koji je očito iskoristija rano jutro da se na vrime pokara s gospojon.

- I onda mi još na koncu govori da se ne sikiran, jer će mi skočit tlak! - doda je.
Drugi je na obližnjem štekatu tumačija da je voda precijenjena: – Da je voda dobra, ne bi se bojler nikad kvarija! A svakog vrag odnese nakon par godina. Prošuplji se odma! Zato se ja držin pive!
- Zato ti i je štumak naresta, ka da si noseć! - zadirkiva ga je prika sa susjednog stola.
- Ostavi se ti moga štum'ka. Od čega si ti uvatija kamence u žuči, nego od te mineralne vodurine šta je piješ?! Čuja san da je doktur kad te je otvorija, pa kad ti je vidija te puste sige šta su ti naresle, mislija da je u Postojnskoj jami – branija se rođo, držeći se lada.

'Zalivamo pojačano'

No, nisu svi u Šibeniku u ovaj četvrtak i petak, na vrhuncu toplinskog vala, imali tu privilegiju. Miloš Božinovski, koji je u Zelenom gradu, odnosno "Zelenilu" od 1996. godine, i ovo je prijepodne, kao i tolika lita dosad, u radničkim cipelama uz nogu, zalijevao ukrasno grmlje u šibenskom đardinu, Perivoju Roberta Visianija. Da nije njega - Miloša - pravo bi jadno zelenilo visilo i izvisilo!

- Kako mi je? A navikneš se! Zalijen ovo, zalijen ono kod Svetog Frane, zalijen one betonske pitare iza pošte, i zalijen lavande iza SES-a, šta smo ih nedavno posadili, a vi ih još more bit niste ni vidili... E, sad ih zalivamo pojačano, i dva puta dnevno dok se ne prime... A kako bi da nije vode, izgorilo bi sve - veli nam Miloš.
- Traži li narod da i njih poštricaš s oton gumon, sad kad je živa u termometru otišla na 36-37 stupnjeva u ladu, eno neki pokazuju i snimke iz auta da in je bilo u sridu 43,5 na Roškom slapu?

- Ma kakvi, jednu san slučajno malo poštrica, pa se izvikala na me... smije se.
Milošu je još i lako, al kako je kolegi mu Svetinu Banu, kojeg na trokutu na rivi zatičemo s motikom! A on iznenađuje s odgovorom: – Ništa nije teško radit, pa ni kopat. Najgore je kad ostaneš bez posla, pa nemaš šta radit! - sa smješkom govori naš Svetin. Dok drugi ronzaju i u klimatiziranom uredu on je, eto, sav sritan šta je naša ovi posal u "Zelenilu" nakon što je neko vrijeme bio na birou. Ostao je bez posla u TLM-u, tamo je bio stolar, radio je od dasaka palete za gotove aluminijske proizvode. A na motiku je, veli, navikao i u svojoj Boraji.

Nije on Ivica Savić iz Banjevaca pa da gonja Mercedes. Samo, nije ni njega gonjat lako, iz Zadra do Šibenika, po ovoj vrućini, pogotovo kad je u pitanju Mercedesov kamion. A onda još iskrcavat robu na cestu, pa onda ubacivat u dućan, tu u Marina stores.
- Stupnjeva? A šta ja znan kolko ih je, miljun. Ko te pita? Dobro je, glavno da nije gore! – smije se 47-godišnji Ivica. I priznaje da mu je ipak bilo lakše kad je bija teke mlađi. Kaplje znoj s njega u potocima, izlaze vanka one dvi-tri litre soka i vode što ih satare da ne bi dehidrira po ovoj ugriji, pod pekon Božjon koja je poklopila ne samo Šibenik, nego izgleda i pola Europe.
Mario Kisić iz Marine je pod dvi klime, unutra je ugodnih 26, a vanka, isprid trgovine, 34 u hladu, pa se nekako da izdržati, samo ako se ne izlazi previše unutra–vanka. Samo, uvik moraš, sezona je već uvelike počela, nautičara je koliko hoćeš, svakom nešto triba. Ma najgore je do Velike Gospe, dok ne padne kiša, poslin je lako, smije se.
- Nema do tada nego teke manje od dva miseca! A ko će dotle živ ostat nastavi li ovako! - zdvaja susjed isprid obližnjeg kafića. Orošena boca je isprid njega, orošeno čelo iznad.
Neumoran je i Nikica Šupe, šibenski filmaš. Evo ga isprid "Jadrolinije", kupuje kartu za Prvić. Nije ni skupa, 34 kune povratna. Kud ćeš jeftinije.

- Ideš se kupat? Ma kakvi, ide on tamo organizirat kino-projekcije. Nikica je sjajan, ne ronza na lito, ne smeta mu ništa, pozitivac, na ništa se ne žali, ka da nije odavde, ka da nije Šibenčanac ni Dalmatinac. Ne smeta mu čak ni propuh! Ma, ne mogu virovat!
- A ne mogu ni ja! Evo, sidija san sad gori u kafiću isprid Rebusa na kavi, jedan jedini san bija, jer su svi drugi utekli od propuha. I svi su me zabrinito pitali kako mogu stat na propuhu, da će me puntat, da ću obolit na bubrige, završit u bolnici. A nigdi daška vitra! To valjda jedino Dalmatinci mogu - na plus 40 bižat od propuha! - ispovida mi se Nikica. A ja ga razumin – iman ja prijatelja kojeg je puntalo kroz zatvorena vrata. Propuh ga je uvatija kroz ključanicu!

Na rivi dobro kuri i sladoled. I to najbolje onaj zvani – Zagi. U "Bobana" – odnosno u kafiću "B 059" kugla je osan kuna – tuku tri ventilatora, navečer – kažu mi cure – digne se i krov, pa gosti nekako dolaze do daha. A šta se najviše pije? Pije se svašta, sve šta je ledeno, ali ima ih dosta šta piju i čaj. Vrući, e! I kamilicu: Što vruća to bolja. To je valjda po principu klin se klinon izbija.
A šta se dobro papa na plus 40? Doktori vele da se uzima puno voća i povrća, da se iz prehrane izbaci jača hrana, bjelančevine...

- Ma, pusti ti doktore! Jesi ti doša po lijekove ili po spizu? - zezaju me isprid "Marende". I upućuju na gazdaricu Vesu. Podne je, je li ostalo išta za ćalabrcnit:
4- Ima orza i fažola! To ti je povrtno. A ako ti je puno "vegi", mogu ti stavit malo bunceka! - veli mi.
- I nemoj se puno mislit, jer je ostalo svega četiri, pet porcija. Ide ko ludo! Ako ništa drugo, ova vrućina Šibenčanima nije udarila na apetit, pa Vesa i kuvarica Anita imaju pune ruke posla - idu i girice, i piletina, i lignje... Evo, jedna smišna mala šinjorina traži rižot, ali odustaje kad čuje da bi tribala čekat jedno 45 minuta.

A zajebanti šta se lade gemišton isprid "Marende" gledaju me kako kusan orzo s fažolon i vele da je to spiza koja ladi. Dok ideš, misliš da je vanka zima! I dok se smiju, govore jednom svom kolegi koji je taman krenija puštat pivcu vodu da ne može u WC.
- Zašto? - čudi se čovik.
- Zato što na vratima piše "Only for Guests". A ti si ode inventar!
A onda je, nakon smija, neko uzdanija: - Eto, neka san i to doživija. Da je cila Hrvatska u plusu. I to visokom! Pa makar bija i temperaturni! E, da oće i moj minus na tekućem računu bit takvi, temperaturni...