Ne idu svi Slavonci vanka, u Irsku ili Njemačku. Nekima je pečalba i u Šibeniku, na pazaru. Na kojem bračni par Ivona i Milan Stanivuković već četiri godine gotovo svakodnevno nude domaće proizvode sa svojeg imanja, odnosno OPG-a iz Slavonskog Kobaša. To je selo odmah pokraj Slavonskog Broda u kojem, kao u kakvoj poljoprivrednoj arci, nema čega nema.
Nude Stanivukovići šest, sedam vrsta domaćih slavonskih jabuka – idared, granny smith, fuji, da spomenemo samo neke – pa lješnjaka, pa slavonskog niskog graha trešnjevca...
– Ja garantiram za ovog svog da je od ove godine. I da se bude skuhao za najviše sat vremena! – veli nam Milan.
– A ne ka ovi šta san ih ja kupija u jednom trgovačkon centru na akciji. Moga bi s njin u pušku, umisto balina, pa tuć vepra! – kaže nam zadovoljna Milina mušterija, uzimajući odmah duplu porciju. Odmah do njega mladi bračni par uzima jabuke, i to pola kiselih, a pola slatkih: – Pa će sok biti taman kako triba.
Jaja po domaću
Stanivukovići zapravo imaju svoje stalne mušterije, a i oni sami već se pomalo osjećaju Šibenčanima, Dalmatincima. Unajmili su u Gaćelezima i jednu kuću u kojoj borave preko tjedna, dok su ujutro na pazaru, a preko vikenda su najčešće u Slavoniji, na imanju. Malom, slavonskom, od sedam hektara. Prije su imali i životinje, dok je mama bila živa, ali sada toga više nema. Othrani se tek pokoja svinja da se ima za sebe, a ponešto preostane i za banak, za mušterije. Barem neka tegla domaće svinjske masti za one koji još vole jaja ili krumpire frigane "po domaću".
– Šta vele Dalmatinci kad čuju za malo imanje od sedam hektara? Ha, smiju se, oni misle da je to ogromno. I jest u usporedbi s dalmatinskim poljima i vrtlićima u kršu – veli nam Milan, kojega je u početku najviše čudio žestoki dalmatinski temperament.
– Kad su se dvije žene tu preda mnom posvađale oko banka, to je bilo tako žestoko da sam ja ostao skamenjen, prepao sam se misleći: "Sad će krv poteći!" No, one su nakon pola sata, kao da ništa nije bilo, zajedno otišle na kavu! Sad sam na to navikao! I znam što znači kad mi kolega Marko sa susjednog štanda kaže: "Evo mene tuteka." Prije nisan znao šta je tuteka! – zadovoljan je sam sobom i svojom adaptacijom Milan. A Marko potvrđuje: – Ne samo tuteka. Nego i ondeka i nondeka... Upoznao je sve finese jezika i dijalekta ne samo Šibenika, nego i šibenskog zaleđa.
Sretan broj 13
A supruzi Ivoni se, osim pazara, sviđa i šibenska riva, po kojoj voli napraviti đir. Jednako kao i po čistoj ariji u Gaćelezima i oko njih, po kojima nađe i ljekovitih trava. Suši ih za čajeve, ali i za travaricu, u koju ide točno 13 odabranih vrsta, po "ricetu" koji je dobila od jedne starije domaće gospođe. I eto, nek netko sad kaže da je 13 nesretan broj... Nije, ako se ne pretjera s pićem. A od Milana saznajemo i jedan dobar narodni recept za "muško zdravlje" vezan uz ulje od bundeve. Svako jutro jednu kavenu žličicu bučina ulja uzeti natašte, dobro je – da prostite – za prostatu. A dobro je začiniti kiseli kupus, krumpir salatu, grah salatu. Probajte pa ćete vidjeti...
I kakvi su Šibenčani kao kupci?
– Odlični. Vole kvalitetu i nije im žao platiti za nju. I ja sam zadovoljan prodajom. Da nisam, ne bih bio tu. U Slavoniji ima više nas prodavača nego kupaca. I naši uvoznici točno znaju kad će početi s uvozom ovih starih jabuka – točno kad u nas dospijevaju naše. Onda oni ove izvana dobiju jeftino jer se hladnjače čiste za novu robu. Zato ja sa svojim jabukama radije dolazim ovdje u Šibenik nego da ih gore dam za ništa. I da vam pravo velim, dobro mi je. Djeca su mi odrasli ljudi, imaju svoj kruh, obitelj, imamo već i unučice... Ja i moja gospođa od ovog se posla nećemo obogatiti, ali možemo od njega živjeti. I to nam je dovoljno. Šta bismo više htjeli? Ma znate što, nema ljepše zemlje od naše za život. Samo treba raditi. I prestat kod nas njegovati kult nerada, dotacija, socijalne pomoći. Onom tko je bolestan, invalid, daj mu sve, al onom tko može radit grijeh je ne omogućiti da radi... – govori nama Milan pametno ka da je ministar. Ma šta ministar, ne'š ti u njih velike pameti, muka li je u nas ministar biti... Ovakvih kao što je Milan nama treba više.
