– Jadna mala, jadno dite! – dumboko je uzdanila Dobra Parona čitajući o švedskoj manekenki koja je zauzela oni otočić kod Rogoznice. Sve jon duša vapi da joj osobno na pusti otok donese paket svoje spize, neka se okripi.
– Mala je samo razapela mrižu za ležanje i zasadila vrtal. Ponaša se krajnje ekološki, puna obzira prema prirodi; nema ni pentu na gumenjaku, ma nit' vesla, nego sirota grablja rukaman ne bi li doplovila do kopna i natrag na školjić – brižno opravdava Dobra Parona Šveđanku.
A ovi je naši državni organi odma napali da nema prijavu boravka, pa joj odmirili niku kaznu, na nogaman je i Ministarstvo graditeljstva koje upravlja državnon imovinon, a turistička inšpekcija peče se na živoj vatri! Makar da mala Isabella Viola Lindblom spava u kakvon šatoru, onda bi mogli reagirati, ali mriža za ležanje ne smatra se smještajen. A sada je navodno i nestala! – rastužila se Dobra Parona.
Kokoše digle uzbunu
– Niste spomenili kokoše, zbog kojih su komunalni redari alarmirali sanitarnu inšpekciju – dopunija ju je El Tigre. Jeste li vidili koji su oto problemi i glavobolje, toliki da je Anita Živković, općinska načelnica, rekla novinaru u pero da bi najviše volila da mala ode negdi drugdi, a da njih pušte u miru!?
– Pa šta da su kokoše? Pa ol' ne more imati koje jaje, teke đubra za vrtal? Ako su kokoše, nisu dobermani, neće me to odvratiti da maloj ne donesen paket spize na otok. I šlus! – odbrusila je ona.
– Ol' ne vidite u čemu je najveći problem s oton malon? Ona je zapravo, vrlo nezgodan gost. Ne troši gotovo ništa iako ima 'rpu šoldi, a da stvar bude gora, stalno nan pod nos baca neugodnu istinu kada iz svega grla viče da u Rvaskoj svako more raditi šta oće. Eto, ona je samo per la finta prisvojila jedan otočić! – zapalija se za diskusiju Bili Smo Uskoro.
– Pa šta, nije otela državu! Malo jon je teško, neka se ispuše na pustomen otoku! Šta je tribala učiniti!? Ol' nema gorih od nje? Di su kamperi koji stanu u svaku valu oli lituju na parkiralištiman bez naplate pokraj javnih plaža? Šta je sa turistiman koji prisvajaju plaže ostavljajući šugamane priko noći neka in čuvaju misto!? – uzjogunila se Dobra Parona.
Betoniranje mulića
– E, tu smo – govori smireno B.S. Uskoro. Tribala je uredno prijaviti boravak negdi ode i na otomen školjiću bespravno izgraditi kuću i nabaška betonirati plažu, a na kraju još iznajmljivati na crno, tobože prijatejima. Još bolje da je otvorila firmu u Rvaskoj koja bi bila investitor; pa da vidimo kako bi reagirale institucije i inšpekcije i kolko bi oto potrajalo! Vako, ona je samo jedno ranjivo, romantično biće izmučene duše, jerbo promišljeni stranac ne vikon, nego dilon pokazuje da u nas more raditi šta oće.
– Znači – nastavlja El Tigre piljeći u Dobru Paronu – osvrne se stranac Evropljanin oko sebe, vidi šta radu domaći i da za to baš ne odgovaraju, pa van onda Šveđanin, za šta bi ga u njegovoj zemlji strpalo u ludnicu, kako mi to volimo reći – betonira mulić, oli izgradi kuću tako da posiče zaštitnu borovu šumu i nalije betonon grote. Onda se u institucijaman češkaju po glavi ne znajući šta bi, jerbo na otomen mistu, vidi vraga, nisu određene granice pomorskoga dobra. Zato je najlakše makniti žensko čeljade na pustomen otoku dalje od sebe i glumiti pravnu državu, nego se bakćati sa ovin oli onin uzurpacijaman.
– Znači, oćete reći da se mala tribala ugledati u bolje primjere domaćih?
– Naravski. Di ste vidili našeg čovika na pustomen otoku, osin ako nije svratija nabrati šparoga oli kapara? Ili ako nije lanterništa? – reka jon je El Tigre i natenta je neka ih počasti turon.