I slučaj Ive Kronje potvrđuje da iza svakog uspješnog muškarca stoji žena. A iza njega stoje čak dvi. Supruga Jelena koja ga je prije desetak godina natirala da se pokrene- ajmo štokod sadit, zdravo se hranit- i baba, ženina mater, odnosno, punica što bi se književno reklo, koja je kupila par iljada kvadrata zemlje na Danilo Birnju. Tako je teolog, voditelj odnosa s javnošću šibenske Biskupije krenuo, kako bi to Šibenčani rekli, u poluprivredu, u kojoj je danas- ten years after- dosegao takve količine znanja i saznanja da bi s njim o tome mogli pričati tri noći i tri dana. A da se ne ponovi. Uz pomoć Google, You tube, interneta i brojnih internetskih foruma postao je u tome- enciklopedija!
- Zašto smo počeli vrtlarit? A da bi znali barem šta idemo, odnosno jedemo. Jer, na ovo ti više što ima okolo nas, na bankovima, policama, što se nudi u prodaji, ne moš ni zinit. To se štrica nemilo, svim i svačim, to je teško i pratit. Svaka čast našim seljacima, odnosno, da se ko ne uvridi, poljoprivrednicima ki šta san i sam, ali znan da malo koji od njih ne voli stavit teke više dekota za bolesti, da bolje djeluje. Ja, kad neman svoga, prije kupin u trgovačkin centrima, nego što ću kupit tzv domaće, jer u ovim kombinatima ima bar neki inženjer agronomije, koji će to izdozirat, dok naš svit to voli malo 'pojačat'. Zato ja za se iman sto posto ekološki uzgoj, bez ikakvog štricanja, radin to za sebe i familiju, iako sad otvaram i OPG kako bi koji kil viška kad imam mogao legalno prodat. Gnjojim isključivo domaćim đubrom, humusom od kalifornijskih glista koji mi se još najbolji pokaza, zrelom prpom, ovčjim gnjojem. Samo je teško naći zreo gnjoj. On bi trebao odstajati najbolje godinu dana ili barem šest mjeseci, da se ne 'upali' i 'zapali' sve oko sebe':- priča nam Kronja. Eto vidite, koliko tu triba znanja, za obično ovčije da prostite govno, a vi ste mislili da je to lako, da se vrtlon i poljoprivredon može bavit svako, da je to ajn, cvaj, posadi i beri. Je, kako nije!
Milijon caka
Ne moš se ti, čovče, danas bavit ekološkom, organskom poljoprivredom ako ne znaš engleski!
- Živa istina! Ima tih caka milijon. Evo, luk i kapulu ti napada lukova muha. Konvencionalni poljoprivrednik će nabavit neki preparat, smišat i polit. A, nekonvencionalni, ovi šta 'gugli', ekološki, će nać da se ulije litra vode, kišnice, i deset- petnaest dekja cukra, razmuti i poliije s tin i riješija si se muhe. Neće više doć! U osnovi, jednostavno i efektno, lako. Samo triba znat! A kakoš znat ako ne čitaš, ne gugliš, ne surfaš, pričam ja s mojim Ivom, koji mi kaže da su u tome u toj organskoj poljoprivredi dosta jaki Englezi i Amerikanci... A dakoće drugi, najbolje da ćemo mi, mi imamo druge majstore, one za poticaje, ne moraš imat ništa, ni zemlju, ni kapulu, a kamoli muve. Al, to je već tema za druge, za crnu kroniku...
- Na taj način čovik doprinosi i boljitku zemlje, ne truješ je, a u to sve skupa spada i korištenje starih simena, starih sorti, koje su korištenjem hibrida dovedene do izumiranja. A stara pomidora, iz starog simena, je neusporedivog ukusa, u odnosu na ove nove hibride. Sad su, recimo popularni ovi neki novi, niski jabučari koji se ne plivu. Ona dobro rodi, ne obolijeva, i sad se onoga šta proizvodi friga i briga šta ona nema šušta ni gušta... Dat će mu osan devet kila po stabljici, a ova moja starinska četiri pet. Pomidora je deset kuna kil, računica je tute jasna i čista, sipa ka iz rukava podatke, logičan je, zna.
Koju ti sadiš? - pitan ga, a on mi se smije, otvara mi jednu američku stranicu na Internetu, na kojoj ljudi prikupljaju i nude simenja starih sorti, na stotine njih, sa svih strana svita. Ima li i naših? Ima! U nas je pomidora samo crvene boje, a tamo moš vidit crne, zelene, šarene, ljubičaste, narandžaste. I to su sve stare, izvorne sorte, nisu to hibridi, iako neupućeni, kad to vide, vele, šta je ovo- GMO! Ma, kakvi! A tek da vidiš kukuruz kokičar kakvog ima- crni, crveni, šareni, ljubičasti. Eto, ja san kupija jedan u internetskom dućanu američkih indijanaca, izvorni, biće još iz vrimena kad je Kolumbo doli prvi put bija. Od pet do deset dolara ti je poštarina, a sime, nekih 20 sjemenki ti je četiri, pet dolara, veli mi, a ja ga prikidam.
Eto na, vajik je jadnom čoviku seljaku najteže, njemu uvik najmanje ostane. Njemu pet dolara, a poštarima 'američkim uhljebima' deset. Uvik posrednici, trgovci, poberu mast! Eto, dragi moj Željko Kerume, pa ti ne viruj da se zemlja može radit 'onlajn'.
- Ta stranica Hopi indijanaca je ludilo, isto ka i njihov kukuruz iz Arizone koji je prilagođen njihovoj surovoj, skoro pustinjskoj klimi. On je i meni ode izvanredan, jer ga ne triba zalivat. Ja nemam vode, vozim je autom u sigljima, iako mi priko njive prolazi cijev od vode. Ali, ne mogu dobit priključak za česmu u vrtlu. A ko to može razumit, te naše propise. Da gori imam kuću, onda bi s tom vodom moga zalivat vrtal, koliko oću. Ali za sam vrtal ne moš dobit, onda je to ilegalno!
Sušne sorte
Srića da Hopi imaju tih sušnih sorti koji uspijevaju bez navodnjavanja. Inače ni kukuruz za kokice ne bi uspili uzgojit, a hvalimo se da smo vodom najbogatiji u Europi.
Kronja ima još nekih caka. Prvo, on široko sadi, da ne mora puno ni često kopat. Između dva reda kapule njemu ima više od metara razmaka. A ima i vjernog pomagača- ručni kultivator RF 200 iz Požarevca, ručnu frezu od 200 mm, odnosno dvadeset centimetara, koji ručno uništava korov, super stvar, 310 kuna to dođe s poštarinom, a genijalno je, ne triba se saginjat i trat leđa, nego sve okopaš, čak i zasiješ, nauzgor. Pored kapule, Ivo na Danilu ima i kumpir, jesenski luk, češnjak je povadija, sad će i prolitni, zeleni fažol mu dolazi- kupija je Top Crop, isto stara sorta, to je kupija u nas, skupo bi ga došla poštarina izvanka. Kumpir mu je žuta Mona Lisa, malo kasnija, ali dobra, i zasadi jedno- dva tri kila Adore, bilog, ranije sorte, počne je vadit početkom petog miseca. I Jerla je isto dobra, podnosi dobru sušu, samo nije zua čuvanje, triba je trošit odmah. A pomidora, kojih pomidora imaš? E, ima pet šest vrsta, ali za to napisat, triba isto znat engleski. Iman jednu vrstu zove se 'Dads Sunset Tomato', jedna je od najslađih vrsta pomdiora na svitu, to san nabavija u Americi. Moš li od nje ostavit sime, za posadit? Moš, jer to nije hibrid! Ostaviš lipo najveću, najbolju, da sazrije, pa iz nje izvdiš sime, očistiš, opereš sime vodom, pa osušiš, metneš u vrićice i može ti trajat pet, šest godina. Iman i neke pomidore šta sam nabavija priko organizacije Slow Food, koja promiće domaću spizu i tradicionalno kuhanje, promoviraju nasuprot Fast Foodu spori način kuhanja, uživanja u hrani, kvalitetnoj namirnici. Tu vam vrhunski chefovi preporučavaju svoju sortnu listu starih sorti povrća, koje ne daju toliko roda i kojima je prijetilo izumiranje, ali imaju vrhunski okus, što je u kulinarstvu i najbitnije. Najviše tih sorti imaju Talijani, ili su ih barem najviše prijavili na tu listu, čak pedesetak, pa sam i ja neke pomidore uzeo s te liste. Ima jedna sorta Tondina di Manduria, iz Apulije, s vrha talijanske čizme, to je neka šljivarica mala, specifična je, od nje je vrhunski toć, a ne triba joj ni vode, kad je skuvaš to je za prste polizat, priča Ivo kojem virujem na rič jer je zajedno sa Željkom Krnčevićem Pigom šest godina vodio 'Gurmanske Ćakule' na TV Šibenik. Pokazala mu se izvanrednom i pomidora Atomic Grape Tomato, koju dila jedan Amerikanac- na stranici Rare Seeds ima ih milijun- koji je pasionirani zaljubljenik u pomidore, lud je za njima, on ih 'ručno' križa. Uzme rukom pelud s jedne, prebaci na drugu, umjesto bumbara i pčele, i čeka dogodine rezultat 'križanja' te dvije odabrane sorte, da vidi što će dobiti iz tog sjemenja. Pa mu još treba četiri ili pet godina da je ustabili. Taj njegov 'atomic grape' je sladak kao cukar, a svatko bi kad čuje za nekakav atomic rekao GMO, a na može biti dalje od toga.
Svi na zemlji
Na zemlji svi rade. I Ivo, i supruga Jelena, i njihova dva dečka, jedan ima pet, a drugi 2,5 godine. Ako ništa drugo ne mogu pomoći, kupe ručno krumpirove zlatice sa zelenih listova mladog krumpira, iako ni njih nema puno, jer Kronja poštuje plodored. A to znači, ako je ove godine sadio na jednom mjestu krumpir, druge će ga saditi malo dalje. Treće, još dalje, pomičeš se. Na taj način odmara zemlju, ali i smanjuje nametnike koji se odomaće kad se ista kultura na istom mjestu sije i sadi svake godine, ličinke ostaju zemlji. Eto, jel znate da se konvencionalno uzgojena kapula, crveni luk, prska svaku sezonu 12 puta, koliko se tretira od početka sadnje do branja?
Ivo je teolog, a i u poljoprivredi postoji onaj jedan teološki moment, ona 'ora et labora', radi i moli, gledaj u nebo da ti podari kišu, sunce, dobar urod, da te sakloni od krupe i oluje.
- Čovjek koji živi na zemlji je ponosan, živi od svog rada i svojih truda, ali ima i jednu dozu poniznosti, jer zna da puno toga ne ovisi o njemu, da je u rukama 'viših sila'. I sam fizički rad je blagoslov, zdravi umor toliko potreban modernom čoviku. Ja sam proba ić u teretanu, ali to nije bilo za mene, meni je to bilo zaglupljujuće, trčiš na traci, stojiš na mistu. A ode si uvik u pokretu, na čistom zraku, uvik se nešto novo događa, danas te iznenadi novi cvijet, sutra već čekaš prvi plod, vidiš da sve ima svoje vrijeme, to smiruje, djeluje kontemplativno, ne samo na ljude vjernike, koje prebližava Bogu, nego i sve druge, općenito...
Dok čovjek sluša Ivu Kronju, sjeti se Dioklecijana kad su ga ono zvali da se vrati iz Splita u Rim, u svoju carsku palaču 'Da van je vidit moj kupus, bilo bi vam jasno zašto mi ne pada napamet se vratit!' Još da je ima Internet, ko zna šta bi sve sadija!