- Izgleda da počinje sezona! – rekla je Dobra Parona ka da nije nježin posal i zastala njuškajući zrak. Božemiprosti, ukipila se ka pas tičar, jedino šta jon nosnice titraju. El Tigre ju je pogleda, klimnija glavom, a onda se i on ukipija srčući bavu.
- U pravu ste, to je to, priklopija je znalački Bili Smo Uskoro, pomalo zgađene face. U Mandalini se naveliko dekantira i to je pouzdan znak turističke sezone, a da nije Žuti vlak iz Česke! - promrsija je i brže abolje nagnija gucalj travarice, ne bi li prikrija oštri vonj fonje iz daljine.
- Aha, a otkad se prikrcavanje cisterna sa vodurinon iz septičkih jama na mistu di od toga smrdi po grada, naziva tako lipo i fino, someljerski: dekantiranje, ka da se pritače najplemenitiji vinski dekot? – podbočila se i očekujući odgovor strilja ga očiman.
- Oto se tehnički zove ispiranje fekalnog tlačnog cjevovoda i znači da su vlasnici apartmana u niskomen startu, da sređivaju kapacitete. Kako bude odmica peti misec, biće još i više, jerbo i Njemci čekaju ka zapete puške, a bome i Česi. Za Žuti vlak šta će iz Praga voziti do Rijeke i Splita svake sedmice proda se 25 posto više karata, objasnija jon je El Tigre šta je na stvari a da se B.S. Uskoro nije ni snaša.
- I zato, doda je ka šlag za kraj, po otome vonju koji nan tolko smeta, jerbo smo postali meškinjavi i razmaženi, a zapravo je dobar znamen, u svakomen trenutku znaćemo kakva će biti sezona. A svakomen turistu koji dođe u grad biće dovoljno ponjušiti šta se oto dekantira u Mandalini, pa da odma ošerva gastronomsku ponudu Užbeniku! – kaza je El Tigre zadivljen vlastitin opservacijaman.
Pljunuta Seve
Upitala ga je da šta je oto danas š njimen? Nekako je pun poleta, di je ona njegova štufina? U svakon slučaju, taki jon je puno miliji.
- E, to je otkako san sa Severinom! - odgovorija je ka iz topa i susreja se š nježinin znatiželjnin okicaman.
- Opa, sa Severinon!? A nit' ste kralj bakra, a ni princ nogometnih terena. Šta se to dogodilo? – naperila je uši željno očekujući odgovor.
- Ništa strašnoga nije bilo, osin šta mi je ženu jučera ubola čela u donju usnu. A taman se tila botoksirati po uzoru na Sevu, i eto, šta jon se snilo, to se i zbilo. Bože moj, Seve, Seve, ma pljunuta…
Ha, ha! – rasprndecala se Dobra Parona. Bolje u usnicu, nego da ju je čela ubola u (p)čelo… Jel se tako reče? – sve pocikuje od smija.
Na to se mučaljivi B.S. Uskoro još jedanput ukočija ka štap, da in mot neka muču i počeja srkati bavu visoko uzdignutoga nosa.
- Čujte, iz Mandaline vonja ka da smo u punomen sastavu. Oću reći, po otomen kriteriju se ne bi reklo da smo demografski osiromašeni, reka je sa stavon iskusnoga someljera.
-To je to. Manje, ali kvalitetnije, dometnija je El Tigre također njuškajući bavu. Na šta je Dobra Parona rekla da ako još zucnu rič, zatvoriće in svoju boršu, a u ilegalnu birtiju dovesti druge mušterije, pa neka se pipaju. Neće ona predizbornu kampanju u svoju butigu…