Njezin ćete banak lako naći na šibenskom pazaru – oko njega je uvik gužva, uvik je smija, šušura i pisme oko njega, i lipih a i onih drugih, još lipših riči, šta nisu za novine, ka da ste došli u televizijsku seriju, kod lipše i mlađe varijante Mare Mulice.
– Je, je, samo mi još papagaj Kokolo fali. Ali, neman ga, jer ne bi od mene moga doć do riči! - smije se Anita Goreta i dok priča s nama, reporterima, u isto vrime – "dušo, zlato, maco" – komunicira s kupcima koji se izmjenjuju kao na traci.
Nema u nje praznog hoda – ovaj uzima naranče, onaj će jagode, treći bira kivi ili šta već sve ima na štandu Fructusa na kojem je naša stasita Petropoljka - Gorete su od tamo, ko da ih je Meštrović radio - već pune 24 godine. Ili više od pola života! Pa vi sad kontajte koliko ima godina!
- Ode san od 23. prosinca 1997. godine i otkako san počela, uvik san na istom mistu! Ista ja, konstantna, isti banak, ista roba, najbolja, i isti moji vjerni kupci, najbolji na svitu. Dolazi mi već treća generacija. Sad mi i oni koji su bili tako mali da su jedva mogli provirit iznad banka, što su im samo uši virile kad bi se penjali na prste, dovode svoju dicu! - govori Anita, koja je prije toga kratko vrime prodavala u Zagrebu školski i uredski pribor.
A onda se zaljubila i vratila sa svojom ljubavi nazad, kući – jer i on je iz ovih krajeva, domaći – i odonda na šibenskom pazaru prodaje svježe i sušeno voće, grahorice, sezonsku robu, jer firma ima i veleprodaju, pa kombiniraju.
I šta se prominilo u ove 24 godine, osim što ste vi ostali isti?" - pitamo i dobivamo iskren odgovor:
– Puno toga! Najviše kupovna moć, to je prvo i osnovno. I to nagore! Svaka vam je promjena ode u nas nagore! Centri su napravili svoje, odnili su nam kupce, a i fiskalizacija, i ona nas je koštala, zato što je usporila rad. A znate kakav je naš svit! Ne voli čekat! A ni mladi više ne kupuju na pazaru, pa kad nam umre stari svit, nama umre jedan kupac manje! Ali, opet, kad sve zbrojim, ja sam zadovoljna i sobom i svime oko sebe, još uvik idem s guštom na posal. I daj Bože da doživim i penziju ode. Odmah bi potpisala! - veli Anita dok kese samo letaju oko nas, zuji fiskalna kasa, a s malog radija "Denver" čuje se Mišo – "Zalij to cvijeće suzama sreće..."
- Avancira si mi, Pile. Pariš Oprah, šta intervjuira Meghan i Harryja! - dobacuje mi netko od ovih mojih, poznatih, sa strane. Po šibenski.
Ma, ne bi ja našu kraljicu pazara da za dvi Meghan. Biće da se ona diže ujutro u četiri sata i da joj priko ruke prolaze sve ove puste kašete s jabukama i kruškama. Ne triba joj fitnes!
– A, triba, triba. Iden ja i na fitnes tri puta tjedno, ko bi inače istog čovika sačuva ove puste godine, pored pet banki! - uvik je spremna na šalu i zafrkanciju.
Imala je i ona teških dana u životu, crnih situacija, i zdravstvenih i ovakvih i onakvih, ali nitko to na njoj ne vidi. Probleme ostavi iza sebe, a ispred sebe stavi osmijeh, sretna što se tog jutra probudila, što vidi svoje mušterije, što su i one žive i zdrave, manje-više. Ona voli njih, i oni nju.
- Ajme, šteta šta niste bili prije neki dan, da vidite šta su mi sve donili za Dan žena – cvića u naramak. Tako mi je i za Božić, i za rođendan, i za obični dan. Koliko ljudima daš, toliko ti se vrati! Znate šta mi je jedan kupac reka prije neki dan - "Ode se dođe po čašicu smija! Jer toga više nema, to ljudima fali, šta će im kasa, bip, bip, bip, pritisni ovi broj, pritisni oni broj. Triba in emocija, topla rič, osmijeh s druge strane. Ako nemaš volje radit, onda ti je bolje ujutro ne dolazit. A šta ćeš mučit sebe i druge, jel tako. Reci, dušo... - pribacuje se ona već na novu mušteriju, sve ona vidi i svakog zna.
Ka šta i nju znaju. I to ne samo u Šibeniku, nego i šire, i turisti strani koji dolaze na pazar, kad jednom kupe "frute" u nje, navraćaju i dogodine.
- Česi, Poljaci, Nijemci, Slovenci, iman u Italiji kupce kod kojih ja iden na zimovanje. A šta mislite da njima isto tako ne znači puno jedan osmijeh, ljubaznost, dobra volja, lipa rič. Ljudi su van svugdi isti. I ne triba gledat u gram. Jer, znate onu - ko na malo gleda malo i vridi. Sve te stare uzrečice i mudrosti još i danas igraju i vride na mom banku – i ta, i ona "osmijeh čini čuda", a znan ja bit ka malo grezija, pa reć mušteriji – "Jo, da mi je imat vašu glavu, pa da se malo odmorin!" Da je l se naljute na me? A ko će se naljutit, dapače, nasmiju se s menon, dođu opet, i sutra, i prekosutra...
Da Meghan? Kraljica! Ni Elizabeta joj nije ravna!