– Eto, i kako'š ti raditi posal u ovin neizvjesnin vrimeniman kada nelojalna konkurencija vreba na svakon koraku!? Ko će ugostiteljiman ulaziti u lokale bude li besplatne vode na javnin česmaman, ka šta predlaže jedna murterska udruga za Vodice, Murter i Tisno? – podbočila se Dobra Parona i gleda u svoje najdraže mušterije.
Izgledali su ka dvi žalosne vrbe, skljunili se svak u svomen kantunu, ka ljudi kojiman je inflacija odnila ne 399 kuna od lanjske povišice prosječne rvaske plaće šta nan tvrdu statističari, nego deset puta više. I krajnje su jon sumnjivi, niko ne naručuje piće; jedino se vrpolju u mistu ne znajući di bi s rukaman.
– Čujte, sada kada ste spomenili vodu, taman san se sitija jednog učenog, dobro informiranog čovika koji mi je, otkako san još bija mulac, otkrija pravu istinu od otomen kako je i zbog čega nastalo ono povijesno "Ne!" o čemu su nan po života prali mozak, ozbiljnin glason prozborija je El Tigre.
Voda, a ne votka
Na te riči ona se odma uzvrpoljila i nervožasto osvrnila oko sebe, stisnuta ka grlica po refleksu iz starih vrimena, kada se za najbanalnije političke viceve išlo u pržun jerbo su zidovi imali uši. Ipak je ono šta zovu kontrapovijest vaik zanimljivo, pa je s pažnjon naperila uši i približila se El Tigreu ne bi li tiše govorija, zlu i neželjenin ušiman ne tribalo.
Daklen, drug Staljin je druga Tita pita oće li votke, a ovaj ga je krivo razumija, misleći da ga nudi vodon, jerbo mu je drug Kardelj s nečin odvlačija pažnju. I naravski da je drug Tito reka "Ne!", ka i pametan, jerbo šta će čoviku voda!? I to van je živa istina, a ne ono sa čimen su nas tupili godinaman školovanja, reka jon je povjerljivo.
– I, šta s otin oćete reći? – naperila se i gleda ga netremice. Da se povijest ponavlja, ali ka farsa? Ako ste tako mislili, onda je ideja o česmaman sa besplatnon vodon upravo oto. Ne šta ćemo jedva imati gostiju zbog tragedije u Ukrajini, nego ćemo in još omogućiti da se mukti napiju toko vridnoga resursa i naliju u svoje bočice za popudbinu, budu li tili. Znači, neće kupiti ni flaširanu vodu u samoposluzi ol' na trafici, sve jon se diže kosa na glavi.
Eto vidite di vodi monokulturno gospodarstvo ka šta je naš turizam!? Ni vode čoviku ne bi dali mukti – odrebatija jon je El Tigre, dodajući da je cilu priču izmislija od "a" do "že", ne bi li je isprovocira da ga počasti pivon, jerbo je suv ka ripa. Žena mu je iscidila sve rezerve šoldi; napravila je skladište spize od ćerine sobe, a dotuka ga je račun od struje koji je upravo platija.
– Nemojte mi molin vas više spominjati nikakve povijesne brkove niti u šali, jerbo ih nosu i bricavi, ka šta je Putin! – zapritila je kažiprston.
Špine sa plinom
Na to se nastavija Bili Smo Uskoro sa ričiman da će prodavači, još malo pa svaki, pružati psihološku pomoć kupciman, ka i mali dostavljač plina njemu oto jutro. Donija je bocu plina, a kada ga je pita kolko mu je dužan, odgovorija je, cili stisnut da mu najradije ne bi reka.
– Pa kako ću ti onda platiti! – prepričava in razgovor koji je na kraju završija tako da je dostavljač nevoljko prista kazati, ali pod uvjeton neka B.S. Uskoro sidne i tek je onda procidija cijenu boce plina: 183 kune, oliti 25 kuna skuplje nego prošloga miseca!
Nasta je tajac u betulici, tišina se mogla rizati Paroninom kurtelinon.
– Znači, namisto besplatne vode, neka na svakomen koraku budu špine sa plinon. Pa kada kome ustriba, napuni u važ, oli u bokun plastike – kiselo se nasmija El Tigre.
– A koji plin? Iranski oli ruski? – ozbiljno pita Dobra Parona.
– Ne znan, valjda će nan Bajden reći – odgovorija je B.S. Uskoro.
– A oćemo li prije morati sisti, oli čak leći? – zabrinila se Dobra Parona i samilosno počastila pićen na račun kuće.