– Iđe Marić, a dolazi Primorac! – uzviknila je Dobra Parona, pari da se opekla na vrući špaker. I za nju je on bija najbolji ministar u Vladi i poslin ote vijesti ka da jon se svit srušija.
– I Marko Primorac ima piza, kažu svi da znade posal. Da bi čovik rič reka, vako kada mu proletiš životopison… – sve vrti glavon El Tigre. Na to mu je ona rekla da više ništa ne zna. I neće virovati dok se ne dokaže da mater maloga Primorca nije zivkala po školi i vukla profešure za rukav ne bi li nježinomen Marku nategli četvericu u peticu. Ma kakva imovinska kartica! Dokaži rodijak da si odlikaš sa fundamenton, oto se traži od dužnosnika.
Sanjin pisani trag
– E, Sanja, Sanja! – nastavila je dobra i poštena gazdarica tugaljivin glason, ka da jon je potonila cila flota brodova. A tolko san virovala u nju, u nježinu profinjenost, šest i mot. Uvik san govorila da Zokiju nema Sanje, moga bi se skroz baciti prasciman, kad ono, zabucala i ona sa ocjenaman od Milanovića juniora. Još ostavila i pisani trag. Diš to! – s pravon jon je prigovorija muž Prisidnik! A on je tija zvati SOA-u ne bi li tajna služba onemogućila sve ote novinare i njiove pozive.
– A koga ćemo mi, svit, puk, narod, zvati da onemogući njega, Zokija? Ciju, Ka ge be, Em Aj šest, pet oli šešnajst!? – zavapija je Bili Smo Uskoro. Još je doda, pogledavajući u Dobru Paronu da jon je oto da bi dužnosnici tribali dokazivati da nisu nategnuti odlikaši jedna velika besmislica kada je efekt cile zemlje ionako taki da svi parimo ponavljači; oni su vaik bili jači i veći.
Na to je Dobra Parona stvar zaključila izjavon da je Sanja podbacila još u jednomen važnomen detalju. Ne more jon oprostiti šta je u jednoj prigodi imala na sebi veštu koju je već nosila, na šta jon je El Tigre reka neka pazi šta govori, da jon SOA ne dođe u bufetić priupitati je za zdravlje.
Onda je nježin dragi gost zasta piljeći u peglu na polici iza nježinih leđa.
– Vid' stvarno! – reka je i B.S. Uskoro gledajući u onu peglu. I Dobra Parona je pogledala u njih začuđena šta se tome uopće čudu.
Uključena pegla
– Ovo zadnje vrime, otkako je sve puno turista i posla, a noćon se slabo spava, na poslu san vaik zabrinuta da nisan peglu kući ostavila uključenu. To me puno proganja pa san stvar jednostavno rišila tako da je ponesen sebon – ispričala in je šta ju muči.
– A čujte – klima glavon El Tigre, zašto ne kupite neku od onih pametnih pegla? Čujen da su se pojavile one šta se automatski isključu dočin se š njiman ne radi gori-doli i takva bi pegla učinila da pivajući iđete na posal.
– Aaa, ne, ne. Ne dolazi u obzir! – odlučno je odbacila taku mogućnost. Ne bi se dvi pametne – a ja san prva – u mojoj kući nikako mogle složiti, zato neka meni moje analogne pegle, mobitela i običnoga sata na škvere. Neću da mi predmeti držu pištulu ako san šta propustila.
– Znate, vi ste jedna puno, puno sritna žena – reka jon je odjedanput El Tigre. Jerbo, zamislite da po ovin žegaman stalno brinete jeste li kući ostavili otvoren plin, pa da bocu nosite na posal?