Dobra Parona silno se uznemirila čitajući u novinaman kako je na trajektu iz Staroga Grada za Split u običnoj prikolici privožen tigar. Zapravo tigrica, koju su izgleda, vodili u Križevce kod vaik spremnoga momka, ne bi li uskoro bilo malešnih sibirskih tigrića.
- Strašno! Još ta mačketina od kvarat tone koja dnevno satare 15 kili mesa... Kažu putnici da su vonj mačje pišaline ćutili samo tako, rekla je zaprepašteno. Mogu misliti kako in je bilo na trajektu, jerbo i tragovi ovih graskih mačaka uličarki daju ka da su od velikih ako se kantuni ne operu na vrime, dodala je i zgađeno zgužvala lice pari da jon je mačja pišalina uprav' pod noson.
– Ma je, šta bi bilo strašno! – otpovrnija jon je El Tigre. Beštija je bila u kavezu od varenoga žejeza, flegmasto je gledala u stranu i ne bi se reklo da bi izila ikoga na trajektu. Pa šta bi se zvir mrčila sa ljudiman, nabaška ako je za marendu palo barenko 5-6 kili junetine. Lako je za tigra, kažen van, meni je najgore kada trevin lava, to je tek strava i opasnost! - reka je El Tigre s takvin miron i sigurnošću, pari da se s lavon mimoiđe svako jutro kod Draženovog spomenika puton do posla.
– Vi ste skroz pozvizdili! Da trevi lava na Baldekinu... - naljutila se Dobra Parona kršeći ruke kada je uvidila da nježina začuđenost i pristravljenost velikon mačkon na trajektu nailazi na gluve uši najdražih jon mušterija. Pa ol' in nije jasno da je tigra prošvercalo, po sistemu APP – ako prođe, prođe...?
Lav s Baldekina
– Naravski, poduvatija je El Tigre berekinski namigujući svomen kompanjonu Bili Smo Uskoro.
Jerbo, šta je jadni, prošvercani tigar okovan žejezon kaveza prema njegovomen lavu sa Baldekina, koji ponosan i slobodan zapišava kantune stambenih zgrada a da ga niko ne smi ni krivo pogledati, kamo li šta drugo?
Sada je i B.S. Uskoro upalija cirkular:
– Gospojo draga, šta se mi imamo čuditi prošveracanomen tigru na trajektu, kada nam zemjon nesmetano oda slon u staklarnici?
Oli mislite da tako golema beštija nije opasna, unija jon se u facu B.S. Uskoro!? I onda je još doda kako ima pouzdane informacije da tigar sa Hvara ima otočnu povlasticu ka i svi boduli, pa se prema tomen, do mile volje more mukti vozati gori-doli, šta se biće već i događalo. Jedino šta ga niko nije primjetija dok vitrić nije nadiga ceradu na prikolici sa kavezon.
– Gotovo, i vi ste za u malu kuću! A di van je otaj slon, još sa staklarnicon? Šta je to, vuče je za sebon? - gleda u njega i sve se kucka prston u slipe očice.
– Ne samo da oda našon zemjon, nego joj je na čelu! - objašnjava joj Bili Smo Uskoro prije nego šta je objavija da je rič o prisidniku Zokiju Milanoviću. Naravski, oto je metafora, jerbo svojin izjavaman izaziva barufu ka i slon kada uđe u staklarnicu, pa sve porazbiva, samo šta jon nije nacrta. I da znate, Milanović je APP, isto ka i otaj vaš tigar, doda je za kraj.
Prisidnik pa APP? - razrogačila je oči, na šta je jednostavno objašnjenje ponudija El Tigre:
– Kandira se za prisidnika, pa ako prođe, prođe. I prošlo mu je, šta bi vi tili?
– Dobro onda, rekla je i ošla u kužinicu. Vratila se su dva latena pijata na koje in je metnila teke oglavine, a pića in je ulila u emajlirane potiće.
– Evo, pa neka otaj vaš slon oda di oće. Moje caklo neće razbivati...