Šta se to događa ovoga lita? Turisti nikako da molaju i pustu nas da na miru guštamo u oduvik svomen devetomen misecu, progovara El Tigre i njuška bavu ka istarski gonič oli pas tičar.
Bome, daje fonja od kolektora kod Solarisa i od Mandaline ka u punoj sezoni, šta znači da je nosu žalost, a turističkin prihodiman radost, priklopija je Bili Smo Uskoro. I on srče zrak i reka bi čovik da onako, someljerski istančano u svakomen udisaju razabire iz otih kužnih signala koja se spiza najviše blaguje u ludomen turističkomen litu koje niko nije očekiva.
– Pari mi se da u ovoj turi fonje, a i inače zadnjih dana prevladava spiza usuvo... Pice, sendviči, zaslađena, gazirana pića. Doduše, ćuti se i ne baš tako slaba hm, zemljana, na trenutke i nota spaljenog drva od restoranske spize šta je samo dobro, jerbo znači da su i skuplji meniji išli dobro! – sve on priblezgava u stilu naučenon na nikomen tečaju za vinske kušače pa sada prodaje pamet.
– Samo da nema voćnih okusa! Brr! – naježija se i otresa ka terijer na izlasku iz ladne vode El Tigre. To stvarno teško podnosin, prizna je i nagnija gucalj ledene pive.
– Ja san srićon prilađena, pa ne ćutin ništa od toga! – govori in teke kroz nos Dobra Parona.
– Da nije delta soj! – uskliknila su uglas ova dvojica i brže abolje se odmakli na epidemiološki priporučeni razmak ali ih nije obadala, nego in je ispričala kako je niki dan, u jednomen lokalu, kada je od silne navale gostiju nestalo skoro svega, gazda izaša na vrata lokala, tresnija gvantjeron o kamene ploče i zaurla šta u bisu, šta u očaju: „Ajte ća više kućama, puštite nas na miru! Sve ste nan pojili i popili, dosta je bilo!”
Strgnija traveršu i da otkaz
– Eto vidite kakve devastirajuće učinke turizam stvara ljudima i krajevima di se odvija tolko intenzivno i čini veliki dil bi-di-pija ka u nas. Zato ja malo, ali slatko. Šta ima ima, a šta nema – bože moj, biće dogodine, navratite pa provjerite! - rekla je ona cila zadovoljna šta nježinu betulicu zaobilazu sve te nevolje i nervoze.
– Ma je, svaka van valja i skroz ste u pravu! – begemaju jon najdraže mušterije.
Zatin je El Tigre ispriča sličnu fjabu sa jednoga štekata ovoga lita koja potvrđuje štetnost turizma na psihičko zdravlje onih koji ga tribaju izniti na svojin plećiman.
Dvi zagrebačke gospoje naručile su lignje na šlaufiće i već je otaj izraz na stranomen jeziku iznervira nesritnoga konobara. Šta ne reču na buveliće - a zapravo bi oto značilo na kolutiće - da ih razumi normalni čovik!?
I kada in je na plus 40 donija naruđbu, nisu bile kuntente: "Zakaj su tak skvrčeni, tanki!?" – sa neskriven su gađenjen pogledale na ono šta in je donija. I onda je čovik skroz izgubija živce. Odgovorija in je ljutito da su šlaufići, buvelići, kolutići ili šta su već, izdušili na velikoj žegi i oće li one da ih još i napuše za ote šolde?
– Onda je u bisu strgnija traveršu sa sebe i da otkaz. Eto! – završija je El Tigre i zaključija da je jedini način da rišimo krizu radne snage taj da u turizmu ubuduće zapošljavamo goste na litovanju.
– Odlično! – veselo je zacičala Dobra Parona. Postoji dodala je, samo jedan problem: kako ih prisiliti da za svoj rad plate nama, a ne mi njima?