Na primjeru stare gradske obitelji Karađole najbolje se vidi pretvorba Šibenika, iz težačkog i radničkog, u turistički grad, koji živi od fureštih i 'cimer fraja'.
Tamo di su ne tako davno bile konobe i bačve s vinom, Gajina dida i strica, s više od 35 iljada loza, na kojima je u sezoni kopalo 'u galji' i po 15 težaka, u Donjem i Gornjem polju, odnosno Dubravi, danas su autentični, lijepo uređeni apartmani, u koje gosti dolaze već s prvim danima prolića.
Lani su, veli nam nam Gajina supruga, gospođa Mladena, imali čak 167 noćenja. A zemlja, dijanice? Ostalo je još nešto malo, pod maslinama, ali većinu su toga prodali, i uložili u obnovu stare obiteljske kuće, otkup od diljenika i uređenje apartmana. Uložili su u to prilične novce, ali su zadovoljni, ne mogu se potužiti. Većinu su toga što su investirali u ovih zadnjih četiri ili pet godina koliko se intenzivnije bave turističkim najmom i vratili.
- Ja imam 71 godinu, a moj Gajo 76. Stari smo jedno i drugo, dvoje umirovljenika, ali po godinama bi još i mogli, da mi on nije obolio, to mi je najgore. Zemlja više nije za nas, iako imamo u polju još teke masline. Zato sada imamo u vrtlu pet-šest loza i par maslina da gosti vidu kako je to kod nas nekad bilo – veli nam gospođa Mladena, kojoj je šjor Gajo rado prepustio rič.
Jer, veli, sve je to njezino – vrtal, njegovo ređenje i uređivanje, šišanje, namištanje. Ona u njemu svaki dan ima posla, a to se i vidi, već na prvi pogled. Divota ga je i pogledati, a tek u njemu sisti i popiti kavu... Mrlišati ruće, ruzmarin, slušati čele kako zuje, tice kako pivaju i uživati.
Triba imat mota
- Znaš šta su stari Šibenčani govorili zašto se vrtal tako zove. Zato što se u njemu uvik triba vrtiti! Ali, to moja Mladena, ona za to ima mota. Ja daden ruku, kad šta triba, a pomogne i sin Darko. On isto ima mota, osobito kad triba šta piturati, jer lipo i slika, šta se i vidi na zidovim od stana i apartmana - vele naši Karađolići.
Darko je i inače bio za to da se okušaju u turizmu, među prvima u Ulici Vinka Maglice, odnosno Put Gimnazije, na ovom dijelu Škopinca prvi je iznajmljivao susjed Darko Karađole.
Sad ih već, kažu, ima 19 koji iznajmljuju. Bolje pitat ko nije u turizmu! Sin Darko to sve vodi, završio je i studij turističkog menadžmenta, ode ga provodi u praksi, pomogne materi i mater njemu.
- Ovo mu je ode bija diplomski rad! - ponosan je ćaća Gajo.
Vrtal je zapravo došao i prije apartmana. Samo, prije nego je u njega došlo cviće, hortikultura i ukrasne figurice, rasle su u njemu kao i u svakom težačkom vrtlu pomidore i kukumari, kapulica i blitva, salata, selen i petrusimen. A onda je, polako, teke po teke išlo najprije jedno pa drugo ukrasno grmlje, i cviće, jedno bi se sadilo, drugo čupalo.
- Nešto ti i dosadi! Pa te privuče nešto novo, što dosad nisi ima! Pa sadiš, njeguješ, zalivaš, pliješ, rižeš. Škare uvik svakom vrtlaru moraju bit u ruci! Što se više riže, to bolje raste! - veli nam naša vrtlarica.
Bila joj je lani jedna žena i rekla mi: "Ajme šta van je lipo ode, bit će vi svako jutro ode uživate, meditirate i pijete kavu". A ja, iskrena da vam budem, pravo ga i ne vidin. Jer, uvik u njemu iman posla! A tu je i familija, tu su i unuci, kuvat posebno za svakoga. A u sezoni triba i goste iščekivat i dočekivat. Al, opet van velin, da ne bi ispalo da se žalimo... Dobar je nama ovaj turizam! I ne samo nama, nego i drugom svitu u Šibeniku. Šta bi mi da nije njega?! Od čega bi drugo ljudi živili, s čim bi se mi Šibenčani bavili. Takvo je došlo vrime. Šta ćemo mi proizvodit, di ćemo se mi nosat s Kinezima - pričam ja s mojim domaćinima i slažem se u svemu s njima. Ka i oni s menon. Lako li se pametnome svitu složit!
- Neka nama turizma. Da nije njega nama, bilo bi svita gladnoga! A da valja radit, i da se valja trudit, valja, svaki dan od jutra do mraka. Neće ništa samo od sebe! Je, liti ne moš nigdi, ne moš na kupanje, iščekuješ, dočekuješ, gosti ulaze, izlaze, Šibenik je tranzitni grad, ne stoje dugo. Dođu na jedan, najviše dva dana, sve moraš s njima ponovno, svako malo. Ali se i zaradi. Mi smo zadovoljni. A i šta bi da sidimo? - veli nam naša vridna gazdarica i domaćica.
Čija se ruka ne vidi samo u vrtlu, nego i u ostalim dijelovima stare obiteljske kuće. I ukus i oko za detalje. Uživajte, ako vas put nanese kroz Ulicu Vinka Maglice...