El Tigre i Bili Smo Uskoro vratili su se u betulicu Dobre Parone narogušeni ka dva terijera, šporki i zgužvani, pari da su sa lavima bili u kavezu. Uru i po vrimena prije zamolila ih je da jon do stana na katu ponesu svak’ po naramak cipanica, jerbo je jutros u žurbi zaboravila. Kad, šta su imali viditi: cili kamion drva čeka je na njih da ga iskrcaju i cipke uredno štivaju u šupu. I šta će, poduvatili se posla, sve pušući i stenjući, poniženi nježinon obmanon, ali su posal obavili kako spada i sada su s pravon nakostrušeni.
- Barenko bi ponili staru robu, a vako će udriti po nama kada dođemo kući. Em šta bazdimo po piću, šta i nije nika novost, nabaška i štracasti... - progovorija je u niku El Tigre. Jel’ nan to oćete namjerno skandale praviti!? - upita je jedva susprežući bis.
Ona se samo smijuljila gledajući ih bez riči i onda je, cila zadovoljna i lepršava, bubnila o šank prid njih su dvi lipe, ledene, pive. Doduše, bilo jon je čudno šta se B.S. Uskoro ne žesti, a zašto je tako, otkrija je istoga trena:
- Istina je, davno smo van obećali pomoći oko drva, a vi ste se zauzvrat obvezali obilato nas počastiti janjetinon. Pa, jedno paško janje – od glave do repa za nas dvojicu – učiniće čudo da zaboravimo na ovu privaru, molin lipo! - reka je i nagnija dobar gucalj iz guzlaste boce.
Jedan janjčić
-To sa dva naramka drva bila je nomotehnička greška, odgovorila je skrušeno. Događa se, misliš jedno, rečeš drugo, opravdava se stavljajući prid svakoga po pijatić od kafe s dikojin retajićon od pršuta i dvi-tri mrve oglavine. I frzelin bi osta gladan, di neće dva manovala...
- Nomotehnička greška!? - obisija je usta ka provaliju El Tigre. Razgovaran li ja s dojučerašnjin ministron zdrastva Kujundžićon oli s vamin? Srićon da nakon ovoga predjela stiže janjetina, inače ne znan šta bi bilo! - odbrusija jon je i u tren oka počvaka one jadne bokuniće.
- Ma čujte vi mene! - sada se već osokolila iznervirana njegovin grinatanjen. Zbog nometehničke greške, ministrova stanbena imovina umanjila se u imovinskoj kartici za 1200 kvadrata. I zašto sada, pitan ja vas, oto isto ne priznajete meni? Šta ja nisan ljudsko biće, pa se moja tri, četri, ol’ već koliko kubika drva ne mogu smanjiti na dva naramka!? Okrutnijeg i nepravednijeg čovika još nisan trevila! - podbočila se i isprsila ka spomenik.
- Dobro, ublažija je ton El Tigre. Neka van bude, a znate da su bila četri metra drva. I da jedan janjčić more izgladiti stvar...-reka je pogledon tražeći odobravanje kompanjona.
- Ne more tako! Greškon san rekla dva naramka i s timen u skladu predvidila marendu. Dogovor je dogovor, a kada ste toliko navalili, častin i pivon, ne tribate pagati piće!
- Sramota, namisto da kritizirate nečasne postupke naših poglavara, vi vozite za njiman, inspiriraju vas da potežete za nos bliske jude! - najidija se El Tigre. Dugo je poslin potraja neugodni muk u betulici. Dok tišinu nije prikinila Dobra Parona, naginjući se prema njiman naivnoga izraza lica:
- A jel’ te, ako za Rvasku volu reći da je na razini statističke greške, jerbo da je u nas sve tolko malešno prema bilomen svitu, pari li van se da nomotehničkih grešaka razmjerno ima puno, puno više? Kako to?