Pij, pij, oto ti je zdravlje! - tirala je moja teta Mara moju pokojnu babu Tonku da pije čaj kada bi nazebla. Dok je stara bila u snazi i na svojin nogama - a to u njezinom slučaju znači dok nije napunila stotu - nisi ti nju ni puškon moga natirat da ona pije tu vruću "piždrćinu" i da s njon pari jezik i criva.
"Šta ima zdravo u toj pituranoj vodurini? Još kad moja Mara namacka u nju medurine, nacidi one limunine, tako da kiselina ujda za štumak. Od toga se čeljade more jedino ispovraćat. Ili proliv ujtit kad ga promuti" - govorila je baba. Koja je, kako sad vidin, bila u pravu. Onda je bila u krivu, nepismena, nazadna, čak reakcionarna. Jer se propagiralo da visoke doze (vi)tamina C i vrući čaj - šta vrući, to bolji - uništavaju svaku gripu i priladu i odnose bolest ka rukon. Još kad se u to stavi meda... Ma, priki lik. Kolko smo i mi svi toga ka dica posrkali, tog čaja od šipka, s limunom. Ispada sve skupa zaništa. A koja je pusta pamet stajala iza toga!
Piva uru ranije
Tako san i za pokojnog ćaćinog strica Antu - babino godište, početak prošlog stoljeća - isto mislija da je nazadan i zaostal. On, naime, nikad nije pomica ni svoj kućni, a ni ručni sat, ni po litnjem ni po zimskom vrimenu. "Koje litnje, koje zimsko vrime? Podne je podne, bilo zimi bilo liti! Ne more bit podne, ako nije podne. Ajmo onda pomaknit ponediljak na utorak! Vi slušajte Ruse i centralni komitet, ja neću. Nije mi potriba, ionako san u penziji. Ne moran ujutro navijat sat!" - govorija je pokojnik. Džaba smo mi stricu tumačili ono što su nam mudri i učeni autoriteti govorili u školi i na TV. Da će se omogućiti ogromne uštede energije, jer će ljudi ranije ić leć i gasit svitla. "Svak može vašon glavon upravljat. Uvjerit vas da je dan noć, a noć dan. Još malo pa će reć da nije podne, nega je ponoć" - govorija je stric.
I bija u pravu. Evo, sad svi govore da je to štetno za zdravlje, da remeti prirodni biološki ritam i da ušteda nema nikakvih. I sad vode kampanju da se taj prelazak s litnjeg na zimsko vrime zabrani ka štetno i opasno. Šteta šta mi pokojni stric nije živ. Volija bi vidit da su 30 godina nakon šta je umra došli na njegovo. "A, morat ću sutra odnit pivca kod urara" - zna bi on reć. Šta će pivac kod satara? "Ma, da mi ga Paić malo poštima, vrati nazad. Ujutro piva uru ranije nego triba, pa mi se bune susjedi." "Ma ajde, Ante, ko će pivca naštimat!" - smija bi se susjed Joso.
"Dobro i kažeš, nije pivac kokošje pameti!" - smija bi se stric, sav zadovoljan vlastiton pameću. I glavon kojon je samo on upravlja.
Nismo mi Slovenci
Zato mi je sad i samome teško prihvatit one koji kažu da je ovo novo ulje, koje se dobija od nezrilih maslina i koje je grko i pali, štipa za grlo, zdravije i bolje od onoga koje se pravi od zrilih maslina. I koje lipo mrliši i moga bi ga pit kolko je mekano. To je ulje od maslina koje su bile u morskoj vodi i nije za ljudsku prehranu, kažu stručnjaci.
A ima i onih koji u zadnje vrime drže mitinge kontra turizma. I šta im ide na živce šta se na sve strane radi i gradi. Obnavlja se, a oni tvrde da se uništava. Obit će nam se to o glavu, vele. Šta ćemo ako negdi pukne kakva bomba, šta ćemo onda? - pitaju. Od čega ćemo živit? Opasno je, kažu, oslanjat se na samo jednu djelatnost. Znamo i mi da je, ali mi druge nemamo. Šta bi drugo mogli radit? Možda brodove pravit? Pa nismo mi Slovenci. Eto njima nakon Ražina i Remont pa nek se oni s time bakću kad ljudi znaju. More im ne damo, al brodogradilišta samo neka nosu...
