StoryEditor
KolumneDRNIŠKI AMARCORD

Karijole i mercedesi

7. siječnja 2019. - 14:28

Lipo san ja govorijo, svitu moj, vrime nas gazi nemilice. Evo, nisi reka keks, a danas je već treći dan ljeta Gospodnjeg 2019. Ništa gore čovika ne tare ka vrime. Mi smo isto ki auti, ki bilo koji stroj. Kad si mlad, pariš jak, pariš ki Mercedes. Onda vrimenom minjaš kategoriju, gubiš startnost, pada kompresija, pritvaraš se u dizelaša. Kad završiš u bolnici, to ti je ki autu generalka. Auto more ležat i čekat. Šta'š ti ako doktur za te reče: Stara tipa, nema dijelova. Čiji si onda? Tako san i ja od Mercedesa posta Opelić, pa Fićo, a na kraju biću zadovoljan ako buden barenko karijola. Moremo se mi vako šalit, ali ima ljudi koje pečat vrimena temeljito izneredi pa ne znaju di su. Zato ja i volin i ne volin nove godine.

Kad gledan sada sebe, ki da vidin rođenoga ćaću. Mislin se oću li za doček ić leć il ću izdurat do iza ponoći. I izdura san. Ja i parona sami. Poslin arambašića slatko san je poljubijo u obraze i čestita Novu godinu. Učinijo san to fino i pristojno kako i doliči jednom didu kad čestita babi. Dica ošla svojin đirom. Unuk je doša sutradan vidit jel slučajno did Mraz zabasa i u didovu kuću. Bijo je sritan kad je vidijo darove. Odma je pita: Dide, kad će on jopet doć? Kad vidin dicu kako su oni mercedesi, unuk Formula 1, onda mi nije krivo šta san ja posta karijola.

Jači i od Zagreba

Uvik ovi par dana oko Nove godine pravu ljudi rezime šta je u prošloj godini bilo, kako je bilo i je li bilo dobro to šta je bilo. Ja ka jedan, metimo reć besposleni penzijoner, volin gledat sve prestave i događanja iz kulture. Volin i sport a draga mi je i knjižnica. Kažu, Drniš je malo misto. Je kad vako baciš oko, a ima i malo svita. To ništa ne smeta da u godini dana Drniš ima skoro stotinu događanja u kulturi, sportu, književnosti, glazbi. To je prosječno događanje svaka tri, četri dana. Na svin uvik bude dosta svita.

Kad u nas bude dvista ljudi na prestavi, to je deset posto stanovništva. To je ki da u Zagrebu na prestavi bude sto dvacet ili tricet iljada ljudi. Oni to neće nikad imat pa ispada da smo mi u kulturi jači i od njizi.

Imali smo puno koncerata ozbiljne glazbe. Uz šest sedan koncerata koje priređuje Osnovna glazbena škola Krste Odaka, u prostoru škole je gostovao Gitarski trio Remer-Petrinjak-Listeš. Od svi ljudi šta sviraju gitaru na akademskoj razini u Hrvackoj, nji tri su sam vrh. Bijo je ode i Gudački ansambl Splitski virtuozi s maestrom Kosjanenkom. Nisan moga virovat da dvanaest violina, dva violončela i jedan kontrabas nako lipo i skladno mogu zvučat.

Glazbari i književnici

Naši tamburaši pod vodstvom Milke Tomić uvik su pri vrhu tamburaške glazbe u Hrvackoj. Odu oni i po selima, staračkin domovima i župama razveselit svit. Tako radi i Pjevački zbor Neuma pod ravnanjem profesorice Jelene Prpa. Oni su jedan od organizatora Festivala pjevačkih zborova Jubilate Deo, uz Župu Gospe od Ružarija i Pučko otvoreno učilište.

Naši glazbari šta se zovu Puhački orkestar Drniš prominili su ove godine maestra, ali nisu prominili naviku da i dalje sviraju lipo, zaneseno, vrhunski. Gradska knjižnica priušti nam zadovoljstvo da nam gostuju glavne face u suvremenoj književnosti poput Pavličića, Novaka, Matanovićke, Šojat i još nekih manje zvučnih imena.

Lipi kalendar Drniških slastica s ricetama djelo je Udruge žena Sveti Roko i Gradske knjižnice. Kad sve to zbrojimo, pa dodamo i sportsku sekciju Planinarskog društva Promina di ima žena šta pritrču sto kilometara po planini u dušak, i muški šta pritrču sto sedandeset kilometara, onda je slika cjelovita. Siguro san u tom nabrajanju štogod i falijo. To je najmanji problem. Važno je da se sve lipo odigralo šta se odigralo.

Pa nek reče neko da smo provincija i malo misto! Rekli bi u turskin serijama: Jok!

item - id = 583205
related id = 0 -> 1159416
related id = 1 -> 1158734
19. siječanj 2022 02:16