StoryEditor
Kolumnedrniški amarcord

Kako san posta čisti Francuz

11. svibnja 2019. - 12:09

Lipo je meni moj doktur reka kad san meća stentove: Bura ti je lipo vrime, ako i sdere, obuči se i odaj. Tako san ja i napravijo ovih par dana dok je mlatilo. Baš guštan, pala kiša, zrak čist, a bura ki da nosi dragost u naša srca.
Zadnjeg dana četvrtog miseca bila je jedna lipa izložba u našem Muzeju. Svoje skulpture izložila je gospođa Ivka Pavazza iz Splita. Bilo je puno mladih na otvaranju izložbe. Lipe upečatljive minijature, iskrice života ma kakav on bijo.

U četvrtak san bijo u Splitu. Kako san ja jedan od čeljadi šta najdalje odu do Crivaca, Kistanja ili Knina, onda je odlazak u srce Splita nešto veliko. Doduše, za vrime rata kad smo bili u progonstvu u Lava, sve san to obaša, ali isto se dosta i zaboravi. Jopet san šeta, skupa s Paronom po Dioklecijanovoj palači.

Destinacija, a ne grad

Di god zastanemo, prodavači odma na engleskom da izvolte, moremo li vam pomoći. Tako jedan, tako drugi, svi. Žena muči, a ja jednoj trgovkinji isto odgovaram na engleskom. I kad san ja završijo engleski, poče san odma hrvatski: Ćerce moja, dobro govoriš engleski. Ona se sva isprezumila. Odma govori da joj ja dajen na stranjsku facu. Odma san priupita jesan li Rus ili Englez. Ona meni ladno: Parite ka Francuz. Jednoj san reka da mi ne triba pomoć jer ja nisam bespomoćan. I ne zaboravi divojko, ja san gleda Hajduka na Starom placu kad se ti nisi ni rodila. Jadna ona umukla, jedva je čekala da oden ća. Kud god pogledaš, čeljadi svi raca i boja, muški, ženski, mladi, stari. Ne moreš čut hrvacki ni slučajno. Dokle će ta zaluđenost turizmom ić, ko zna. Ja ne volin da parin furešt u srid srice Splita. Taj dan san bijo razočaran. Da nije vizure, moga san mislit da san bilo di na Mediteranu. Odma mi pane na pamet veličanstvena rič "destinacija". Ne znan oklen su je uzeli, ali meni je puno greza. Uvik je Split bijo Split. Sad je posta destinacija. Tako i sva mista uz obalu. Lipe turističke destinacije. Dokle će to ić tako i u šta ćemo se pritvorit?!

Meni je jedna od najdražih destinacija naša Poljana. Nema dana, bolje rečeno večeri, da ne svrnem barem zeru. Tu nas par uvik bacimo koju. Tijo, ne tijo, uspomene navru i priča poteče. Tuda su šetali naši profesori, tuda mi mularija, oda su išle cure iz Gimnazije. Ko sad zna šta su to plisirani kotuli i merlo oko vrata? Zna Poljana. Sića se nebrojenih generacija, mladosti, cura i momaka. Sića se i povijesnih mijena koje nisu mimoilazile ni naš kraj. Od sveg šušura, sada smo nas nekoliko sa šezdeset na plećima, šetuckamo po Poljani i uživamo u panorami koja nas je nekad davno nepovratno opila. Samo su u našim magnovenjima ostala neka draga lica, neke drage uspomene.

Antički gušti

Nisan virova da edukativne muzejske akcije mogu biti nako zanimljive ka šta je bila ona šesti petog u Drniškom muzeju. U okviru obilježavanja Međunarodnog dana muzeja muzeji na našoj Županiji pripremali su spizu. Naš Muzej je pripremijo neka antička jela ka živ dokaz da je ode spiza uvik bila u vrhu prioriteta. Spizu su spremali šibenski đaci Turističke ugostiteljske škole i mogu vam reć, ja san gušta ka da san kakav rimski konzul. Ova dica su na najboljem putu da budu vrhunski kuvari. Njima ne triba baš puno znat stihova, ali ono šta stvarno tribaju, oni odlično znaju. Tako se najbolje pripremaju za onu sritnu simbiozu škole, znanja i i gospodarstva koje se sve više profilira kao turističko.

Nedilja je bila rezervirana za male trećaše koji su imali prvu Svetu Pričest. I oni idu tako životnim stazama di je glavna stvar tražiti Mir i Dobro, za sebe i svoje najmilije. Bilo je veselo, bilo je puno radosti na dječjim licima. Neka im Gospodin u traženju Mira i Dobra uvik bude u pomoći!

Izdvojeno

26. rujan 2020 13:29