StoryEditor
Glava šotobracoGlava Šotobraco

Traži se robot-konobar sa čipon za pečenu janjetinu i kapulicu

Piše Branimir Periša
24. travnja 2022. - 20:00

Eto, šta san van ja govorila zadnjih godina! Nema genijalaca ka šta su Šibenčani, a ode mislin na poduzetnika Hrvoja Bujasa koji je u Zagrebu otvorija prvi restoran na svitu di kuva robot! Blaženi čovik, pokaza je ugostiteljiman kako da se oslobode svih muka Isukrstovih: te nema radnika, pa ih uvozimo sa svih strana, pa kvote, vake ol' nake... Roboti rješavaju stvar čisto i glatko, na kraju se sami i operu, šta nekin ljudima teško polazi za rukon, atroke šta je spiza standardizirana, vaik jednako kvalitetna i ne puno skupa – oduševljena je Dobra Parona postignućen oškoprcnog Šibenčanina koji je sve to osmislija u kompaniji sa dvojicon informatičkih stručnjaka i prijatelja.

Jerbo, ako je robot programiran da štokoda zavidava u autoindustriji, to nije puno različito od automatiziranoga kuvanja pa i raznošenja spize u kakvomen restoranu usrid najveće turističke gužve, drži ona da je razina dobroga dila posla nježinih kolega ugostitelja.

Ona je nezamjenjiva

Naravski, puno njih moga bi zaminiti jedan prosječni robot. Ma gotovo do zadnjega, jedino je ona teško zamjenjiva. Nježina ponuda ipak je nešto! – rekla je puna sebe i nastavila letati gori doli za svojin šankon.

I naravski, na to su je pogledala dva para razdrečenih očiju, iz kojih je kričalo pitanje di jon se oto zagubilo barenko tekice samokritičnosti?

– Ol' i tehnološki skromniji robot ne bi moga biti izvrsan kuvar i poslužitelj vaših suvih prasećih ušiju, njuškica, bunceka i lebara? – izbečija se El Tigre. Na to se nastavija Bili Smo Uskoro sa konstatacijon da ne triba niti spominjati skromne kulinarske zahtjeve rečene spize.

Pa otu vašu nazovi vještinu moga bi zaminiti jedan jedincati robot iz kamenoga doba digitalne tehnologije. Za savladati to šta vi znadete dosta bi mu bila tanušna memorija onoga staroga mobitela – matuna prve generacije i još bi mu priteklo! – nastavija je El Tigre sa prizemljivanjen taštine nijove dobre i poštene gazdarice.

– O, ne, nikako! – ne pušta ona na se. Robotizacija bi prvo mogla dovatiti najpoznatiji janjeći restoran u Šibeniku. Mušterija tamo ionako ne triba ništa pitati, niti s konobaron divaniti: dočin sidneš, prid tebon se stvori gvantjera pečene janjetine koja se ionako vrti na struju, jerbo se tute i ne dolazi za ništa drugo. Prema tomen, oto more raditi i robot, s ugrađenon funkcijon da obamiri gosta i na temelju odokativnih parametara automaski odredi kolko ko more načupati mesa i kapulice – rekla je s takon samouvjerenošću da bi svemu tribalo dodati još jedino pečat pravomoćnosti, ka na sudskomen rješenju.

Skromna memorija

El Tigre jedva je to dočeka. U trenu je smislija šta bi primitivni robot koji bi je uspješno zaminija moga raditi sa viškon ionako skromne memorije.

– Mogla bi mu se programirati funkcija za pojačano čišćenje, a la čento gradi –​ reka je ka da nije njegov posal i dodatno je uvridija čeprkajući nokton po šporkici. I da, još jedan čip ima bi funkciju da robot teke i ukrade na vagi, na korist kuće.

– A muve zukuje, one šta ih je četri u kilu i rado letaju vašin bufetićon? – upita je Bili Smo Uskoro i strelimice i sam odgovorija da bi njih vrlo uspješno, u skladu sa tehnologijon, mogli zaminiti dronovi.

– Vi ste jedne najobičnije pijančine koje osin šta balu, pod živin bogon ništa drugo ne znaju! – vratila in je iston miron, na šta je El Tigre smireno odgovorija da su oni kulturni ljudi šta promoviraju kulturu pijenja. Oto znade svaki teke bolji robot-ugostitelj, a ona eto, nikako da nauči, iako je već side kose uvatila!

23. svibanj 2022 02:06