StoryEditor
KolumneDrniški amarcord

Evo, i ja stručnjak. I to za bokune!

22. lipnja 2019. - 18:38

Već dugo vrimena po televizijan i novinama najavljuju se stalno neki festivali. Najčešće je to po obali. Festival klapa, gitara, mandolina, pivanja vaki ili naki. Samo mi u Drnišu imamo Festival sira. Naš se već deset godina održava u šestom misecu na Poljani. Mi smo jedno od ritkih mista šta ima svoj Festival sira, a ne mogu prižalit šta smo imali, pa se zatvorijo, Salon mesa.

Kako to lipo i otmjeno zvuči, salon. I dok gledaš kako se komadaju praseće polovice, rižu šniceli i fetaju bržole, ti uživaš jer si u salonu. Moja Parona ne voli ić u taj tip dućana, nema štumak za to. Zato san ja posta stručnjak za bokune.

Ovaj naš Festival organizira Hrvacka gospodarska komora iz Knina za područja od posebne državne skrbi. To oće reć da smo mi još uvik područje kojem država i Komora mora dat ruke da se malo mrdnemo i maknemo u gospodarstvu. Meni su ti festivali baš lipi. Na Poljani se postavi bina, svira dobra muzika, a lipa špikerica, ozbiljna ki da u Briselu najavljuje kakvu prestavu, govori sve o učesnicima. Lipo nas pozdrave prestavnici Grada, Županije, Komore, a onda počne đirada od štanda do štanda.

Uvik Komora od proizvođača uzme uzorke sireva za analizu prije Festivala, pa se na Festivalu samo iščitaju pobjednici. Ove godine je to bijo PUĐA d.o.o. iz Čaporica. Sav posa oko analize vodi Mljekarski zavod Agronomskog fakulteta iz Zagreba. Bijo je tute i prestojnik Zavoda prof. dr. Samir Kalit. Kad san ga pita da kako oni vrše te analize, osta san paf. Kažen ja njemu da sir samo zeru onjušim ki dobar pasić i iskricu prožvačen. Kaže on, nije to baš tako. Mliko i sir moraju odražavati karakteristike područja di nastaju. Pa nabraja gustoću, miris, masnoću, strukturu i još šta je nabraja, a šta ja, vaki kakav jesan, ne mogu upamtit. Još je mali liljun mjera o čistoći šta se proizvođači moraju držat da bi mogli prodavat. Meni je, ka Drnišancu, bilo drago šta je taj Festival sira ode. Već imamo Sajam pršuta, imamo zaštićeno ime Drniškog pršuta. Imamo proizvođače vrhunskih vina. Još samo da brendiramo kruv ispod peke i imamo sve.

Ža mi je šta na Festivalu nije bilo mišnog sira. Zato je, uz pomoć i u aranžmanu Svjetske banke, bila grupa žena iz Bosne i Hercegovine, sa Romanije, šta se bave proizvodnjom dimljenog skorupa i sira. Došle su i one pokupit neka iskustva od nas, a mi smo onda mogli reć da i naš Festival ima međunarodni karakter. Možda Festival i nije izgleda prenapučen. Možda je najbitnija brojka o sve više proizvođača svih vrsta sireva. Ljudi se obrazuju, čuvaju stoku, i rade sve živo da svojom rađom i svojim trudom i opstanu. Meni Festival ne bi bijo Festival bez kojeg štanda zogatula.

Bilo je tu i susaka i suvenira iz obitelji Tomić iz Siverića, a vridne udruge drniških žena izlagale su rukotvorine. Iz jednog ćoška mirišale su fritule, a pršutari su vridno rizali fete i častili zainteresirane. Da je bilo uru pomaknit malo uveče, bilo bi lipše. Vako brate, jest lipo, ali ubije vrućina.

Ist tu večer u Osnovnoj glazbenoj školi Krsto Odak koncert za kraj godine pod nazivom "Od baroka do rocka". Ranije nisi moga ni zamislit taki naziv. Kad u dvi riči moreš reć "Divota jedna", onda si sve reka. Meni je drago jer pratim sve njijove prestave, šta Glazbena škola svakim svojim koncertom napravi pozitivan pomak. Uključili su zborove i sve instrumente koji se u školi uče, i u Matičnoj školi u Drnišu, i u Područnoj u Kninu. Završit Koncert s obradom Bitlsa i Kvinovaca bilo je veličanstveno. Puna sala gledatelja mogla je guštat do mile volje.

Od svih detalja ja najviše pamtim tremu i uzbuđenje najmlađe dičice kad nastupaju. Nije jednostavno doć na pozornicu, leflektori, a doli stotinu svita plješće. Tu tremu i pljesak pamtit će cili život. Meni je drago da san dičici i ja pljeska.

13. travanj 2021 23:45