Odma na ulazu u betulicu, El Tigre je zasta ka ukopan: jedva mu titraju mišići na licu, osin šta širi nosnice, srče ariju ki pas tičar kada upane u jato jarebica. Ka po dogovoru, jednako se, odma za njin, ukočenija i Bili Smo Uskoro.
Najdraži Paronini gosti stoju prid njon ka dva kipa od đeša njuškajući s glavaman prema naprid, a ona ih zabezeknuto gleda krsteći se livon i desnon, u nedoumici oće li okreniti 112, neka šalju sve raspoložive ekipe hitne pomoći za spas nježinih mušterija.
- Ma ovo je atroke spliski Muzej osjeta, ćamata sebi u bradu i dalje nepomičan El Tigre. Otvarati muzej mrliša, a ne izložiti jedan vaki, čisti je amaterizam, makar su se ograničili samo na spliske arome. Ma šta kako vonja stari ruzinavi brod, i di je mrliš spliske peškarije u usporedbi s ovin? Iza njega, i dalje u fermi, B.S. Uskoro jedva primjetno klima glavon u znak odobravanja.
Vonj kolektora
- Naravski, koketno je namistila frizuru i ponosno se isprsila na ulazu u kužinicu zaparenu od kuželjanja suvoga mesa u lončini. Samo šta vaki vonj niko živ ne more imitirati u muzejskin uvjetiman! Ne postoji nikakva falša, sintetička zamjena za ovu lipost, dodala je puna sebe.
- E, lako bi bilo da je samo lipost i kripost u pitanju, otpovrnija jon je sada već otkočeni El Tigre. Mišanje mrliša je prava umitnost, pitajte francuske parfumere, a ode se, draga gospojo, isprepliću arome užeglog duvanskoga dima u koltrinama, plisa u fugama od pločica, a s oproštenjen, začuje se i vaš kondut! Da nije on priključen na onu staru talijansku kanalizaciju iz '43. šta su je sada otkopali na Pojani? - govori ka inšpektor, s rukaman sklopljeniman ozada i tonon prikoravanja u glasu.
- Draga gospojo, zar ne mislite da je krajnje vrime da i vi otvorite radove i temeljito raskopate svoju betulicu? Kako van nije neugodno po vas dan slušati buku mehanizacije sa Pojane, još malo pa i sa Medulića, onda i Đolijeve zgrade na mistu kina Tesla, a u vas lišo bez punta, bez ikakve promine? - poduvatija je i drugi pas fermaš, B.S. Uskoro.
- Dobro, moga bi se muzeju dodati i vonj od kolektora šta lebdi nad našin gradon, ali, šta je, je, i ruku na srce, vi nemate ništa s otin! - pomirljiv je El Tigre.
Vonj kupleraja
- Ma tila san ja kopati, čak i u dubinu, ali mi se ne isplati na volko malešnu kvadraturu. Jedva bi u podzemlje mogla stati dva malešna auta, pa se premišljan ima li kruva od toga, a vrime prolazi, slegla je rameniman, a onda se pobunila i rekla in da su najobičniji prasci bezobrazni šta nježin ugledni lokal uspoređivaju sa vakin i nakin mrlišima iz tamo nekoga Muzeja osjeta.
- Šta se niste uvatili otih spliskih muzealaca pa ih priupitali zašto nisu dočarali vonj nestalog dosjea Milijana Brkića i kupleraja za elitu? - prikrižila je ruke na prsiman i strilja ih pogledon.
- Ma tili su, imali su najbolju namjeru, časna rič, uvjerava je El Tigre. Međutin, ovi zaduženi za kreiranje i mišanje aroma morali su oglasiti kapitulaciju. Nemoćni su, nisu u stanju napraviti ništa smrdljivije od Karepovca...