Bili Smo Uskoro duboko se zamislija nad ričiman jednoga prijateja koji je u kasnijin godinaman dobija dite. Malešna sada ima skoro tri godine, a otaj je čovik, priča on Dobroj Paroni, otkrija kod nje jednu puno lipu osobinu, od velike koristi u Rvaskoj: strpljiva je čudo neviđeno! Ćaća je prija neki dan mora u zubara, pa je i malu vodija sebon, jerbo je nije ima di ostaviti. Sidi tako malešna priko uru vrimena, bez da "a" reče, naslonjena na lumbrelu ka stara žena, manda nogicaman po zraku mirna ka bubica i mudro proučava svit oko sebe.
- Neka se dite uči zarana, u dobi kada ima godina koliki je aktualni gospodarski rast, jerbo će tolki biti i kada nareste, ako ne i manji, a neko će jon stalno govoriti da se strpi, prinosi B.S. Uskoro riči sritnoga ćaće.
- Ma vidi ti diteta i blagoslovljenih roditelja! - oduševila se Dobra Parona presudnon osobinon za život u Rvaskoj kod tako malešnoga diteta. Tek šta je proodala, a već pokazuje neviđeni talenat.
Mošine riči
- A šta će tek biti kada nauči omiljenu izreku: "Ko ovo more platiti!?" - nastavlja dobra i poštena gazdarica zadivljeno.
- To san upravo ja reka na to kako je Plenki razrješija funkcija Kovača i Štira, pofalija se El Tigre dočin je uša u bufetić.
- "Ko to more platiti da imamo Tita za maršala!" tako san pomislija. Jedino šta ova dvojica neće u pržun. a triba priznati i to da Bernardić u SDP-u nije ništa bolji, zaključija je i u zadnju reka da bi bilo bolje malešnoj namisto strpjenja usaditi u glavicu da ko čeka ne dočeka, jerbo su pijoniri vaik oko nas i sidu na položajiman.
- Neće bome ni Mamić u pržun, otpovrnija mu je Bili Smo Uskoro, iako je prisvojija Dinamo ka da mu je ćaćin! Zato triba malešnu naučiti povjesnu lekciju koju je Maminjo dobro zapamtija još ka pijonir u Bjelovaru. A to su riči glavnoga Titova suradnika Moše Pijade: "Jebeš zemlju koja nema BiH!", naročito kada ti priti dugogodišnji pržun.
Dobra Parona na te se riči odma uzvrpoljila i nervožasto se počela osvrćati sluša li ih ko, pari da su ona vrimena. Odma jon proradi refleks jači od nje, pa je već poteke ljutito zatražila da se promini tema, ili neka najdraži gosti u tišini pocide svoje piće.
Počela in je opisivati kako jon se jedna fina gospoja, naša šta živi u Minhenu, požalila da su jon u nekomen restoranu naplatili porciju liganja triset posto skuplje nego ženi za susidnin stolon, samo zato šta je sa prijatejicon govorila na njemačkomen, pa je konobar zaključija da su strankinje.
6,6,6,6...
El Tigre odma je upita kako se konobar opravda za šporkariju, oli se bez riči pokrija ušiman.
- Ma kakvi, odmanila je rukon Dobra Parona. Zamislite, kada mu je prigovorila pokaza jon je na susidu u lokalu šta je prošla jeftinije i odgovorija da je ona naručila lignje na šlaufiće, šta oće reć' na kolutiće.
- Vi ste naručili isto, samo šta san vama šlaufiće napumpa, a ta je usluga triset posto skuplja! - reka jon je bez da trepne okon.
- Dooobar! - reka je El Tigre zadivljeno, na šta je Dobra Parona ka iz topa, zbog ispitivanja javnosti upitala oće li da mu napumpa teke oglavine i bunceka?
- Šest godina i šest miseci, proglašeno na šest šestoga! - objavija je uto Bili Smo Uskoro frišku vijest o Maminjovoj zatvorskoj kazni pokupljenu dok je iša po duvan iza kantuna.
- Ol' se umišala Gospa, pa je sudac ispumpa ono šta bi napumpa svaki pošteni konobar, ol' i vrag svoju vojsku ima! - prikrstila se Dobra Parona, na šta je El Tigre reka da će se Maminjo i Kutle, pari mu se, naigrati briškule udvoje poslin svakog sunčanja u Neumu.